Светосавска бесједа јереја Живка Ј. Илића, пароха которварошког

Уважена Господо хришћанска,
Драга браћо и сестре,

СЛОВО О СВЕТИТЕЉУ САВИ – ВЕЛИКОМУЧЕНИКУ ПОСЛИЈЕ СМРТИ

Немогуће је у неколико редова смјестити све оно што је Свети Сава учинио свом роду и за свој род, али ако сам, пришавши извору чисте планинске воде, процијенио да га не могу искапити, то не значи да не треба да попијем воде из њега онолико колико ми је неопходно да утолим своју плотску жеђ, тј. ако о овом Светитељу не могу рећи све, то не значи да не треба да пробесједим барем нешто, јер, ако будем ћутао, камење ће проговорити (Лк 19, 39-40). Под овим нашим сводом небеским не постоји ништа ново до Господ Исус Христос Који је једино Ново под сунцем. Истини за љубав, не постоји ама баш ништа што о Светом Сави из пера позванијих од мене до сада није речено, али један доживљај и нечији лични печат већ јесу нешто ново, па, ако ми дозволите, и ја бих да одмуцам ријеч-двије о ономе чиме нас је Свети Сава задужио.

+ + +

Животопис овог духовног великана мање-више свима нама је познат тако да се у овој бесједи њиме нећу бавити. Овдје ме, а вјерујем и Вас, превасходно интересује Светитељ Сава као духовна громада која је највећи дар Небеса српској земљи. Срби у својим матичним земљама својатају Светитеља Саву Средозимца на веома чудесан и необичан начин: Срби у Србији дали су му име Свети Сaва; Срби од Босне – Свети Саво, Срби на камену: у Херцеговини, Далмацији и Црној Гори – Свети Сава, јер, илустрације ради, православни хришћани на афричком континенту Господа Исуса Христа не иконопишу као Богочовјека бијеле коже, јер, они сматрају да ће се лакше и брже индентификовати са Њим. Готово да не постоји предио у Републици Српској, Србији и Црној Гори који у својој топографији не посједује Савину воду, Савину колибу, Савину чесму, Савину косу, Савин богаз, Савину, Савину страну, Савин извор и др.
Величина једног народа не мјери се по броју становника, већ по броју мислећих људи које је дотични народ изњедрио и подарио човјечанству на дар. Европске и свјетске цивилизације кроз своју вишевјековну историју имале су мноштво мислећих људи: физичара, књижевника, философа, војсковођа, математичара, проналазача, хемичара, астронома и др. Наш православни српски народ обдарен је плејадом Светитеља који су његови највећи духовни и морални ауторитети међу којима је Светитељ Сава корифеј (= лучоноша) иако нам не мањка ни оних првих. Дародавац свих добара наш народ с времена на вријеме обасјавао је зраком свјетлости у лицу најплеменитијих његових синова међу којима је опет први Свети Сава. Неко ће рећи: „Зашто нам Господ овакве људе не шаље мало редовније?“, тј. сваког дана „и мало чешће“, тј. да свако село, паланка и насеље имају барем по једног таквог човјека. Када би тако било, онда би наступила висока концентрација свјетлости, а ово шкоди плотским очима, а опет Господ наш народ није лишио оваквих духовних свјетионика у потпуности да не би наступила тама што опет шкоди очима духовним. У свакој сфери друштвеног живота вазда смо имали и имамо по једног човјека којим се поносимо само што би требало да овакве људе чувамо као мало воде на длану, а не да, као што врло често чинимо, њих срозавамо на своју раван, већ да настојимо подражавати им. Неријетко нам се кроз историју дешавало да њихову величину за њихова живота не уочимо, не схватимо их, не због тога што су нејасни, већ што нам је ум огреховљен, а сaвјест помрачена, па од граба не видимо шуму. Дешава нам се да их схватимо тек послије њихове овоземаљске смрти којој смо врло често и сами кумовали и доцније зидамо цркве-покајнице.
Новопросијавши Свети Јустин Ћелијски каже: „Свети Сава је покренуо душу српског народа ка Светој земљи, ка Светој Византији, ка Господу Христу.“ Његова највећа заслуга је у овом што је свом роду показао духовне оријентире и путоказе. „Он је творац Светосавља или Православља српског стила“, како вели Свети владика Николај Охридски и Жички. Ако физички није изводљиво живјети у ери Светог Саве, а оно је могуће слиједити га, тј. ићи путем Светосавља што је друго име за слогу. Преко духа Светосавља, наш Свети отац Сава окупља своју Српчад као што кокошка окупља пилиће своје. Присутан је у свакој цркви, школи, дому, брду, долу, пропланку, њиви, срцу и души Србиновој. На овај начин остварује се аманет Светог Саве. Свети Сава је храмове називао олтарима вјеровања, а школе олтарима знања, јер, Србину наук треба. Не тако давно у вакту безбожног, па самим тим тоталитарног и искључивог комунизма, генерације и генерације су учене да је постојао некакав просветитељ Растко, не знајући да му је крштено, тј. свјетовно име Растислав, аналогно племићким именима овог доба: Вишеслав, Мирослав, Радослав, Часлав, Владислав, док су га Растком његови звали од миља. Као што Свети Сава није принц, исто тако и Растислав, односно, Растко није просветитељ, већ принц који је од свог оца Великог жупана Стефана Немање добио на управу Травунију (данашњу требињску област), па се због овог у химни Светом Сави вели да су Босна и Херцеговина Светог Саве дједовина. Немањин мезимац од власти владарске бјежи у пештеру, тј. од Растислава бјежи Сави, али не због тога што је амбивалентна личност, већ зато што ум Христов има. Личност најмлађег Немањиног сина своју поноћу остварује у Сави, а не у Растиславу, а још мање у Растку. Растислав је „умро“ да би се Свети Сава „родио“. Као што Република Српска на трећи Божић не празнује 9. јануар као своју Крсну Славу и Дан Републике, већ Светог архиђакона Стефана, по истој аналогији православни Срби 14. по старом, а 27. јан. по новом календару не празнују Растислава, већ Савиндан. Свети Сава је утемељивач просвете у Срба али зато што је Свет. Он је просветитељ само зато што је Светитељ. Сви Светитељи истодобно су и просветитељи док се не може касти да су Светитељи и сви просветитељи. Монашко име, пак, Сава добио је по Светом Сави Освећеном, монаху из Палестине.
Светосавски култ из које је ријечи настала ријеч култура као њена изведеница, веома је актуелан на свим континентима гдје год да се српски збори и говори и православно Господу моли. Православни храмови у васколиком расијању гдје Срби живе посвећени су углавном Светом Сави Свесрпском. Сава је, не само свесрпски већ и свеправославни Светитељ. Из неизмјерне љубави и поштовања према овом Светитељу многи православни Срби својој дјеци дају његово име како у мушкој – Саво тако исто и у женској форми – Савка или Сава.
У дому Немањића сублимиране су духовна и свјетовна власт – духовна, персонификована у личности Светог Саве Првог, архиепископа српског, првог по части и свјетовна у личности његовог рођеног брата Светог Стефана Првовјенчаног, краља српског, првог по власти.
Чудесна је и несвакидашња личност Светитеља Саве од његовог рођења па до смрти. Господ га за вријеме његовог земног живота није удостојио вијенца великомучеништва него је великомучеником постао 358 година послије смрти када су његове Свете и нетљене, а цјелебне мошти безбожни Агарјани спалили на брду Врачар, тада код, а сада у средишту српске престонице. Спаљивањем моштију Светог Саве душмани су нам несвјесно учинили неколико услуга:
а) молитвено поштовање Светог Саве након спаљивања његових Светих моштију постало је још интензивније и омасовљеније;
б) престони град Београд почео се ширити и према Врачару;
в) концем XIX вијека донесена је одлука о изградњи монументалног спомен-храма Светом Сави на Врачару. Ово непријатељу Крста са три прста није била намјера, али Господ то тако уреди. Као спомен на овај догађај Српска Црква је 27. апр. по старом, односно, 10. маја по новом календару установила празник Спаљивање моштију Светог Саве на Врачару. Ко је био Светитељ Сава и шта је свом роду значио, најбоље се види по томе што је безбожницима и у саркофагу сметао. Мучеништво и великомучеништво су појаве које су обиљежиле живот ране Цркве у прва три вијека њеног постојања све до Миланског едикта. Мученици и великомученици за Христа страдали су прије свог упокојења. Светосавско велимомучеништво послије смрти јесте појава која је јединствена у историји помјесне Српске цркве и српског народа. Ово је парадокс и чудо историје. Свети Сава се упокојио па пострадао, што је својеврсни апсурд, али само привидан. Догађаји само наизглед нису хронолошки поређани.
Сваки Србин православни који чини добро и све оно што је на духовну ползу његовом Отачаству, јесте непоновљиво поновљени Свети Сава. Оваквима као својој истинској духовној дјеци Свети Сава Равноапостолни благовијести: „Придите чада, послушајте мене, страху Господњу научу вас!“

Благош мајци која Саву роди,
И Србима које Саво води.