Дарко Момић: Марш на Дрину, марш у…

Не слажем се готово ни са чим што напише Срђан Пухало, (сигурно је и обрнуто) али му скидам капу на реченици да „какав год Србин из Бањалуке оде у Сарајево, отуда се врати као четник“.

Добро, било би претјерано тврдити да би то и са њим био случај, иако не треба искључити да би можда и у њему прокувала калиновачка крв усљед свакодневне вербалне паљбе и дум-дум метака из тастатура анонимних коментатора који државни патриотизам доказују свакоминутним тврдњама да су Срби генетски геноцидан народ.

Није да се он баш грчевито противи тој тези, ал проблем је што онда испада да и у њему има тих геноцидних гена, још кад би се пљувачи сјетили да је из Калиновика и генерал Ратко Младић, ето ти га на! Испаде и Пухало четник, будибокснама! Елем, нека пише Срђан шта год му воља, тешко да ћу се икада сложити с оним што напише, али ћу увијек бранити његово право да то ради и тачка.

Није дакле тема Срђан Пухало, већ антисрпска хистерија са Башчаршије којој смета и пјесма настала прије више од једног вијека. Погађате, ријеч је о корачници „Марш на Дрину“ компонованој за вријеме Великог рата у част побједе српске војске против аустроугарске у Церској бици у љето 1914. године.

Мање је познато да су „спорни“ стихови „У бој крените јунаци сви, крен’те и не жал’те живот свој…“, настали тек 50 година касније, 1964. године, а написао их је не превише афирмисани писац Милоје Поповић. Он је у интервјуу датом прије пар година рекао да је и Јосип Броз Тито својевремено изјавио: „Ја волим ову пјесму и радо је слушам“.

Али авај, ова корачница спјевана у част побједе над аустроугарским окупаторима на Башчаршији се доживљава као националистичка пјесма уз чије тонове је Војска Републике Српске чинила злочине, па и сам геноцид у Сребреници. Тако је и њено пуштање на Градском стадиону у Бањалуци уочи прошлонедељног дербија са Сарајевом дочекано на нож и означено као још једна великосрпска провокација.

Елем, није јасно шта је још потребно да у Сарајеву сконтају да ће због таквог опскурног понашања и негирања свега што долази из Бањалуке или из српског корпуса у РС бити све мање и мање Пухалових истомишљеника, а све више оних који су спремни да догодине на изборима у Маријин двор пошаљу Милорада Додика. Али не зато што га воле и што мисле да ће он у Сарајеву направити нешто добро за Републику Српску, већ из ината и само зато што то Сарајеву није мило. А у том случају ће умјесто „Марш на Дрину“ слушати марш у… Па бујрум вам!

Дарко Момић