Поражавајући подаци: Једино Албанија има мању куповну моћ од БиХ

Грађани БиХ имају мање од трећине куповне моћи просјека ЕУ, а једина европска земља иза БиХ је Албанија, чија је куповна моћ за неколико процената мања, подаци су Еуростата.

Исти податак наведен је и у одговорима на упитник ЕУ, с тим да је куповна моћ БиХ с 24 одсто 2006. године порасла на „чак“ 28 одсто 2015. године, а да Еуростат у најновијим подацима спомиње 30 одсто за 2015. и 32 одсто за прошлу годину. Разлика је вјероватно настала зато што је у Еуростату поређење настало у односу на бруто домаћи производ по глави становника, док су подаци у упитнику у односу на примања.

Еуростат наводи да је прошле године једино Албанија имала слабију куповну моћ од нас – свега 30 одсто, односно један проценат мање.

Испред нас су Србија и Македонија са по 37 одсто куповне моћи ЕУ, а затим иду Црна Гора са 46 одсто, Хрватска са 61 одсто па Словенија са 85 одсто европског просјека.

Најбољу европску куповну моћ у односу на БДП има Луксембург, чија куповна моћ је 2,5 пута већа од европског просјека. Иза њега су Ирска, с куповном моћи 1‚5 пута већом од европског просјека, а приближно у истом рангу су Норвешка и Швајцарска. У овом омјеру куповне моћи налазе се и САД.

У подацима из упитника БиХ Европској комисији види се да је наша куповна моћ постојано расла, осим 2008. године у вријеме свјетске финансијске кризе, када је пала на 25 одсто.

Институције БиХ наводе да су важан фактор финансијске стабилности дознаке из иностранства, које су, према подацима Централне банке БиХ, у 2017. години износиле више од 2,5 милијарди марака.

„Финансирање дефицита текућег рачуна реализовало се кроз приливе финансијских средстава из иностранства социјалним бенефицијама и дознакама грађана из иностранства, трговинским кредитима и директним страним инвестицијама“, наведено је у одговорима на упитник.

Фарук Хаџић, економски аналитичар, каже да је БиХ у протеклих неколико година пропустила спровести реформе које би помогле да економија сустигне земље у региону. Он истиче да је сада за то касно и да БиХ озбиљно заостаје и за регионом.

„Само ако узмете да је 1,9 одсто раста Њемачке нешто за шта би нама требао раст од 18 одсто да сустигнемо најбоље говори колико ми заостајемо за ЕУ“, каже он.

Додаје да овакво стање одговара свим политичким елитама у БиХ, које знају да би било какве економске реформе могле наштетити њиховој моћи.

„Ми сада имамо овдје 400.000 људи који раде за плату од 600 марака. Зато није никакво чудо да људи бјеже из ове земље и траже посао вани. И сада се ту отвара, по мом мишљењу, нерјешив проблем јер Европа отвара своја тржишта за наше раднике у тренутку кад ми имамо негативни природни прираштај, а нове десетине хиљаде пензионера улазе у пензиони систем. То су трендови које не можемо зауставити, једино да људима узму пасоше. То ће бити толико озбиљан проблем за који једноставно не видим како га можемо ријешити“, каже он.