Све што нисте знали о цртаним филмовима

Застаните на тренутак и затоврите очи, замислите сљедеће: поново сте дијете, долазите из школе послије напорног дана, радите домаћи задатак, једете и ускоро долази вријеме за одмор. Укључујете телевизор. У зависности од времена када сте били дијете, евоцираћете различите успомене у наставку ове маштарије. Неко ће пред собом видети пар дијечјих канала са цртаћима, неко ће видети прегршт различитих шарених садржаја, а неко ће се сетити оног ишчекивања цртаних филмова који су се на телевизијама пуштали предвече, дајући родитељима заслужених петнаестак минута предаха.

Цртани филмови – велика уметност за мале људе, чију пажњу треба придобити, али и одржати. Ко је био довољно храбар да се први одважи у ову пустоловину кроз дечју машту и да креира први цртани филм? По одоговор на ово питање морали смо да одемо стотинак година у прошлост. Наиме, први анимирани филм, који називамо и цртаним филмом, настао је пре више од једног вијека, тачније 1908. године.

 

Први цртани филм

Први анимирани филм звао се „Fantasmagorie” (Фантазмагорија) и трајао је читавих минут и по, а дело је француског карикатурисите Емила Кола. Овај цртани филм има два лика и читаву радњу чини трансформација различитих предмета. Током цртаног филма види се и Колова рука, која црта облике који током анимације бивају оживљени. Овај анимирани филм представља само почетак онога што следи у ризници остварења за дијецу.

Године 1919. настаје први анимирани лик, који је у том тренутку уживао статус велике звезде анимираног света. Реч је о мачку Феликсу и серијалу анимираних филмова посвећених њему. Убрзо анимирани филмови добијају и боју; први цртани филм у боји био је „Debut of Thomas cat”.

Приказивање анимираних филмова на крају 19. вијека излгедало је тако што су се емитовали непосредно пре почетка играног филма који су људи дошли да гледају. Дакле, сами анимирани филмови тог времена нису имали циљ да привуку најмлађу публику, већ да представе анимацију као ново оруђе у креирању екранизоване уметности.

 

Волт Дизни – човек који је померио границе
Ипак, визионарско око једног човека препознало је прилику да анимацију искористи као средство којим ће увесељавати многе долазеће генерације. Реч је, наравно, о Волту Дизнију. Почетак његовог рада био је обојен крађама његових идеја од стране других издавачких кућа, као и ограничавањем његове стваралачке слободе. Коначно, Волт одлучује да се пресели у Лос Анђелес и да уз помоћ свог брата оснује Дизни издавачку кућу.

Један од најпрепознатљивијих ликова, уједно и најпознатија анимирана животиња, Мики Маус, винуо се у Дизнијева небеса и његов магични свијет. Наиме, 1928. Дизни обелодањује анимирани филм „Луди авион”, у ком се Мики Маус први пут појављује. Овај филм привлачио је разноврсну публику. Био је први своје врсте и гледаоци су хрлили у биоскопе како би испратили догодовштине Микија и његових пријатеља. Поред Микија Мауса, Дизни је живот дао и другим свевременским ликовима попут Шиље, Паје Патка и Плутона.

Међутим, Дизнијева кућа није била једина која је креирала ове гиганте дечјег света. Поред Дизнија, издавачка кућа Ворнер Брос је изнедрила Душка Дугоушка, мачка Силвестера, Софронија, Птицу Тркачицу, Перу Којота и друге. Осим њих, вредни помена су свакако и ликови студија Хана-Барбера – Том и Џери и Кременко и Каменко.

Снежана – јунакиња првог дугометражног цртаног филма

Дизни прави још једну прекретницу у свом раду креирајући први дугометражни анимирани филм. Идеја да људи седе пред платном 80 минута и гледају ликове настале оловком – којима је анимација удахнула живот – до тог тренутка била је незамислива. До тада цртани филмови су трајали у просеку пет минута, имали су једноставне радње, без пуно заплета. Међутим, те 1937. настаје „Снежана и седам патуљака”, први дугометражни анимирани филм за децу, али и одрасле, који је постигао изванредан успјех.

Након Снежане, 1940. настаје „Пинокио”, 1941. „Дамбо”, а затим слиједе „Сто један далматинац”, „Књига о џунгли”, „Лепотица и звер” и „Аладин”, све до деведесетих година двадесетог вијека, када су настали „Краљ лавова” и „Покахонтас”. Екранизацију су доживеле бајке и басне многих свијетских писаца за дијецу. Свједоци раста индустрије посвећене дијечјем свијету су и забавни парк Дизниленд, телевизијски канали посвећени само цртаним филмовима Дизнијеве продукције и продавнице Дизнијевог бренда.

Занимљивости о цртаћима

Колику популарност су уживали анимирани филмови и њихови јунаци можемо увидети и кроз низ занимљивости које се везују за њих.

Озлоглашени ловац из филма „Бамби” проглашен је једним од највећих филмских негативаца свих времена.
„Петар Пан” био је први цртани који је учестовао на Канском фестивалу, а „Лепотица и звер” био је први анимирани филм номинован за Оскара.
Ликови из филма „Залеђено краљевство” Ханс, Кристоф, Ана и Свен имена су добили раздвајајући име Ханса Кристијана Андерсена на слогове, чиме је одата почаст овом великом ствараоцу за дијецу.
Вејн Алвин, човек који је 30 година позајмљивао глас Микију Маусу, био је у браку са Руси Тејлор, женом која је позајмљивала глас Мини Маус.
Омиљена сцена Волта Дизнија била је она у којој се Пепељугина исцепана хаљина претвара у балску хаљину.
Мики Маус је први цртани лик који је добио звезду на холивудском Булевару славних, 18. новембра 1978. године, на свој 50. рођендан.

 

Цртани који је Југославији донео Оскара

Веома је занимљива чињеница да је Југославија свог првог и јединог Оскара освојила у категорији кратког анимираног филма. Реч је о цртаном филму „Сурогат”, аутора Душана Вукотића, који је први пут био приказан 1961. године. Следеће године номинован је за престижну награду Оскар, коју је и освојио.

Ово је прича о троугластом човечуљку који живи у свијету у ком је све на надувавање. Он дан проводи на плажи, где једноставно надувава све предмете које пожели: душек, чамац, чак и девојку. Међутим, на крају подједнако лако остаје без свега.

Кроз ведар, али и сатиричан тон, овај филм позива на преиспитивање потрошачких навика савременог друштва, које често занемарује разлику између стварности и сурогата за стварност.

 

Од Сунђер Боба до Леденог доба

Данас постоји велики број различитих телевизијских канала који у сопственој продукцији или копродукцији емитују анимиране филмове за различите узрасте. У данашње гиганте међу цртаћима спадају „Сунђер Боб” и „Пингвини са Мадагаскара”, али и ликови дугометражних цртаних филмова попут „Шрека” и „Леденог доба”, који имају публику свих година.

Када говоримо о публици ових веселих садржаја, можемо приметити да она, заправо, никада и није била хомогена, односно да анимирани филмови никада нису привлачили искључиво дијецу. Свевременски анимирани ликови имају армије фанова на којима би им могла позавидети било која холивудска звијезда.

Дакле, индустрија анимираних и цртаних филмова одувек је представљала много више од дашка маште и дијечје играрије. Иако свака генерација цени цртаће „свог детињства”, неминовно је да су цртаћи били и остали садржај који испред једног екрана окупља и унучиће и баке и деке. Уосталом, ко нам може одузети ту величанствену титулу детета? Она ће увек имати место, ако нигде друго, а онда у нашем срцу!