Брашно поскупљује из дана у дан

Брашно у РС поскупљује из дана у дан, како кажу млинари, те мјесечно у просјеку поскупи за 10 евра по тони.

Зоран Kос, предсједник Удружења млинара РС, каже да је брашно од жетве пшенице у јулу поскупјело за више од 60 евра по тони, а разлог томе је скупља пшеница.

„Раније је пшенице било за 140 евра по тони, а сада је у просјеку србијанска 185, мађарска 200 евра, док је брашно било око 175, а сада је већ 235 евра у Србији, а са транспортом код нас та велепродајна цијена је виша од 270 евра по тони, без ПДВ-а. У просјеку цијена скаче за 10 евра по тони мјесечно“, каже Kос.

Тврди да би тиме могло доћи и до поскупљења хљеба и пецива, те да се већ постепено дижу цијене.

„Пшеница је берзанска роба и она не трпи договарања. Не постоје мјере да се то спријечи и може се очекивати још већи раст. Онај ко има квалитетну пшеницу у Мађарској неће да је продаје до фебруара – марта идуће године, јер чека да та цијена скочи још за тридесетак евра“, каже Kос, који додаје да би до виших цијена могло доћи и уколико буде нарастао водостај Дунава.

Раденко Пелемиш, предсједник Удружења пекара регије Бијељина, каже да према њиховим сазнањима не би требало доћи до поскупљења хљеба и пекарских производа уколико не би дошло до драстичног повећања цијене брашна.

„С обзиром на то да се најављује повећање цијене брашна, ми претпостављамо да даљи раст неће премашити 10 одсто и надамо се да ћемо то моћи амортизовати како не би даље оштећивали буџет грађана“, рекао је Пелемиш, који додаје да су прије два мјесеца имали поскупљење за 0,10 KМ управо због цијене брашна и горива.

Саша Тривић, предсједник Удружења пекара РС, рекао је да тренутно поскупљење брашна није разлог повећања цијене пекарских производа.

„Засад не би требало доћи до поремећаја, тај раст је засад занемарив и не утиче на цијену. Ми смо у претходном периоду мало дигли цијену, јер постоји потреба за раст плата“, рекао је Тривић.

Стојан Маринковић, предсједник Савеза удружења пољопривредних произвођача РС, каже да су приноси пшенице у РС били солидни, иако квалитет није био на нивоу који се очекивао, тако да је велика количина пшенице завршила и као сточна храна. Он каже да је из тог разлога дошло до увоза пшенице и на основу цијене кретања на европском тржишту дошло је до поскупљења брашна, што условљава и поскупљење хљеба.

„Ми у Савезу сматрамо да није било баш мјеста за поскупљење брашна. Ипак су велике количине домаће пшенице откупљене у млинове, а одувијек смо увозили побољшиваче пшенице из Мађарске и Србије, те сматрамо да је то повећање више изазвано вишом цијеном горива него стварном потребом повећања цијена брашна условљену повећањем цијене пшенице“, каже Маринковић.

Муриса Марић, извршна директорица Удружења грађана „Дон“ из Приједора, каже да се по цијенама не види да је хљеб скупљи, али да је све више упитно шта ми то плаћамо.

„То је област која је неуређена и тешко је упратити цијену пекарских производа и њихову грамажу. Имамо много пекара и тешко је доћи до информације колика је стварна цијена хљеба. Данас се све продаје – кифле као хљеб, хљебови пуни адитива, сјеменки, упитна је њихова грамажа, а неуређеност ствара прилике које доводе до одређених манипулација према потрошачима“, рекла је Марићева.