Све више дјеце са аутизмом и другим развојним поремећајима

Све је више дјеце са поремећајима у развоју, због чега је неопходно што прије препознати прве симптоме, јер ако рехабилитација почне на вријеме чак је и код најтежих поремећаја могуће избјећи тешку клиничку слику и да дијете нормално профункционише до поласка у школу, указује неуропсихијатар и субспецијалиста психијатрије развојног доба из Београда Милијана Селаковић.

“У том раду треба да постоји тим стручњака – логопед, дефектолог, психолог, педијатар, дјечији психијатар”, навела је Селаковићева, која је данас са логопедом Катарином Бојовић из Београда одржала предавање у Градишци под називом “Рана интервенција и рехабилитација дјеце са различитим облицима развојних поремећаја”.

Селаковићева, која се бави дијагностиком и рехабилитацијом дјеце са различитим облицима развојних поремећаја и једна је од водећих стручњака у овој области у региону, напомиње да су застрашујући подаци да је 1980. године на 2.500 рођених беба једна била обољела од аутизама, а сада је тај омјер једно дијете са аутизмом на 58 рођених.

“Процењује се да ће за десетак година тај однос бити један на један, једна здрава беба и једна беба са аутизмом. Ако не буде ране рехабилитације тај огроман проценат дјеце са аутизмом биће неспособан за редовне животне активности и моћи ће да живи само уз помоћ родитеља и друштва”, упозорава Селаковићева.

Она напомиње да није увидјела да се у Србији и другим земљама региона овом проблему придаје довољно пажње.

Селаковићева наводи да се одређени развојни поремећаји могу примијетити већ у првим мјесецима живота бебе.

“Здрава беба у фази развоја са три месеца сама држи главу и гуче, са шест мјесеци седи и почиње да ‘брбља’, са годину дана почиње да хода, показује прстићем и говори одређене ријечи. Ако се дете са 18 мјесеци не одазива на име, не гледа вас у очи и нема показне гестове потребна му је озбиљна рехабилитација и родитељи ту не смеју да чекају да се све реши само од себе”, навела је Селаковићева.

Према њеним ријечима, сматра се да је разлог настанка раних развојних поремећаја као што је аутизам генетска предиспозиција укрштена са многобројним окидачима као што су болести мајке, губитак кисеоника током рођења бебе или данашња исхрана са превише пестицида, адитива и хормона у храни.

Логопед Катарина Бојовић рекла је да успјех рехабилитације дјеце са поремећајима говора много зависи од времена почетка третмана, али да на нашим просторима постоји нерправилно размишљање да се логопеди могу укључити у третман тек кад дијете проговори, да дјечаци касније проговоре или да треба причекати трећу годину живота дјетета.

“Рани развој говора и других способности почиње од самог рођења, па тако и третман треба да почне када се уочи да дете у различитој доби нема способности које су одређене развојним нормама. Логопед се може укључити у терапију већ од дванаестог мјесеца живота детета”, појаснила је Бојовићева.

Саша Касагић, предсједник Удружења родитеља дјеце са аутизмом “Дуга” Градишка које је организовало предавање у амфитеатру градишке Болнице, рекао је да је ово предавање плод трогодишње сарадње Удружења са тимом специјалистичке ординације докторице Селаковић који је јуче и данас обављао бесплатне прегледе дјеце са поремећајима у развоју.

Он је навео да ће прегледи у градишком Дому задрвља бити обављани и сутра и за њих је пријављено 22 дјеце, од којих су 16 чланови Удружења “Дуга”.

Касагић је истакао да су начин рада специјалистичког тима докторице Селаковић настојали да примијене и у Градишци, па су за рад са дјецом са аутизмом ангажовали два дефектолога и психолога, чији се третмани финансирају средствима овог удружења и бесплатни су за све кориснике.

Он је додао да Удружење “Дуга” има 35 чланова, дјеце са аутизмом