Ватерполисти Србије потопили Хрвате у борби за злато

Ватерполо репрезентација Србије одиграла је феноменалан меч, побједила је у финалу Олимпијских игара селекцију Хрватске са 13:11 (5:2, 3:3, 3:3, 2:3), стигла је до трећег злата на Олимпијским играма у низу.

Србија је трећи пут узастопно олимпијски шампион. У финалу свих финала одржала је лекцију светском прваку, европском вицешампиону Хрватској. Изједначила је подвиг Мађара са три освојена узастопна наслова. Била је то ватерполо рапсодија, била је то ватерполо симфонија, била је то све што Србија и њен ватерполо могу да прикажу. Чудесно, невероватно, фантастично.

Филиповић 10 одбрана, шут 30-13, чувени Бијач је довођен до лудила само четири, а Попадић три одбране укупно седам од 20. Хрватски шут 36 -11 . Мењао је Туцак голмане али је лакше било да промени противника. Хрватска је једноставно била спаринг партнер, могли су да се диве бриљантној представи великог противника и да на крају нађу снаге да спортски честитају бољем.

Ћук је направио увертиру, имао је посебан мотив, подигао играче да одиграју партију живота. Никола Јакшић, Дедовић, браћа Рашовић, Мандић, Вицо, Убовић, Драшовић-ђ. Читав тим. Пустио је Стевановић и Мишовића да осети финале 20 секунди пре краја, потез великог тренера који је све време знао шта хоће.

Прва четвртина је била апослутно у знаку Србије. Све је функционисало беспрекорно. Јесу Хрвати повели преко Фатовића са играчем више. Разиграни Убовић је прво зарадио играча више а потом на асистенцију Страхиње Рашовића изједначио. Маринић Крагић је вратио предност својој екипи и то је било све што је Туцаков састав урадио у првој четвртини. Дедовић је по ко зна који пут обезбедио петерац а Ћук изједначио а затим са играчем више показао какав шут има. Хрватска је наишла на сјајну одбрану Србије а напад са играчем више је био беспрекоран. Два пута је гол постигао капитен Јакшић за огромних 5:2.

Наставак је донјео први пут четири гола предности. Прво је Лончар смањио са би Вицо спретно погодио мрежу. Хрвати су имали тешкоће са играчем више а када је Страхиња Рашовић погодио са двојицом играча више за 7:3, Туцак је заменио Бијача Попадићем и затражио тајм аут. Фатовић је у последњем секунду напада, готово из очаја смањио на 7:4 да би Маринић Крагић другом голом, из игре вратио Хрватску у игру за минус од два гола. Ипак на одмор је одважна Србија отишла са три гола вишка. Вицо је зарадио играча више а потом после додавања Страхиње Рашовића спојио са голом Дедовића за 8:5.

Сјајно је бранио Филиповић у трећем делу, Хрвати су шутирали са свој страна. Виктор Рашовић је прелепим голом донео 9:5. Смањио је распложени Маринић Крагић да би Драшовић направио мајсторију и погодио горњи угао за 10:6. Хрватска је затим имала напад који је са играчем више трајао 50 секунди. Три пута је Филиповић бранио а четврти пут је био немоћан после гола Јоковића. Када је Мандић испалио Ђуле за 11:7, Туцак је вратио Бијача. Харков је смањио, а Фатовић у последњем нападу шутирао у блок. Остало је 11:8 за Србију пред последњих осам минута.

Знало се да ће Хрватска кренути на све или ништа. Није ишло и поред брзог гола Врлића. Бранила се Србија као сат, 3,13 фантастични Никола Дедовић је повисио на 12:9. Гол Харкова 1,06 пре краја је било само одлагање славља. Када је истицао напад Ћук је ставио тачку на партију коју неће заборавити до краја живота. Гол Бурића је био потпуно небитан.
Три злата, две бронзе то је учинак Србије на свим играма. Мало ли је.