Смутно вријеме

Смутно вријеме или вријеме невоља је период историје Русије с краја 16. и почетка 17. вијека, током којег су Русију задесиле велика глад, окупација, крај владавине посљедњег цара из династије Рјурикович и сједање на пријесто првог цара из династије Романов, али и бројни узурпатори и лажни претенденти на пријесто.

Због бројних сличности и тренутна ситуација код нас слободно се може назвати смутно вријеме. На срећу, није нас погодила велика глад, али сличност лежи у томе што је и БиХ под окупацијом и, колико год у Сарајеву бјежали од истине, биће под окупацијом док год постоји ОХР. Сличност лежи и у томе што много гласова говори да Додикову владавину у династијском стилу жарко жели да настави Драшко Станивуковић, а што се тиче узурпатора и претендената на „пријесто“, сличност је то што се у вези с тим питањем ништа није промијенило од средњег вијека. Освајање власти и данас је основни циљ свим актерима политичког живота, а једина разлика у односу на средњи вијек је то што се данас за пријесто бори „демократским“ методама. При томе постоје благе нијансе у тим методама и у томе шта је свакој од партија на првом мјесту у овом смутном времену.

СНСД: „Најјачој владајућој странци на првом мјесту је Милорад Додик, а потом предсједник Републике Српске. Колико ће СНСД бранити институцију предсједника Републике зависи од тога ко је на тој функцији. Ко сматра да није тако, нека се обрати Николи Поплашену.“

СДС: „Најстаријој странци у Српској на првом мјесту је предсједник Републике, још од времена кад су из странке искључили првог предсједника Радована Караџића. Зато је прилично чудно што тренутно јако нерадо, да не кажем никако, бране предсједника Републике. Није ваљда зато што је на том мјесту Милорад Додик. Хм.“

ПДП: „Партији Драшка Станивуковића на првом мјесту је Драшко Станивуковић. А кад је ријеч о институцијама Српске, Драшко би у овом смутном времену радо наслиједио Вишковића, али још се у тој партији више пита шта каже њен оснивач Младен Иванић, него шта каже Александар Вучић.“

УЈЕДИЊЕНА СРПСКА: „Странци Ненада Стевандића на првом мјесту је оно што каже званични Београд, односно институција чији темељи су ударени 13. маја 1944. године у Дрвару.“

ДЕМОС: „У овом смутном времену странци Недељка Чубриловића на првом мјесту је да преживи.“

ДНС: „Странци која је прије пет година добила 100.000 гласова ништа није битно и бесповратно одлази у историју, јер је свој политички пут окончала. Ко не вјерује, нек погледа иза решетака.“

СП: „Социјалистима Петра Ђокића на првом мјесту је останак на власти. Ако би то подразумијевало да Додику окрену леђа и прикључе се супротном табору, не би им било први пут.“

СПС: „На првом мјесту је како предсједнику (странке, не Републике) пронаћи адекватну функцију. Ако би за то требало промијенити страну, таква жртва би се могла поднијети, јер као и колегама из матичне странке, не би им било први пут.“

НПС: „На првом мјесту је да лидер странке остане на слободи, а шта ће бити са предсједником Републике и са Републиком – о том – потом“.

ЗА ПРАВДУ И РЕД: „Небојши Вукановићу на првом мјесту је да задовољи сујету и Додика види у опозицији или још радије иза решетака, а ако је цијена тога да и он и даље остане у опозицији, није никакав проблем.“

НАРОДНИ ФРОНТ: „Странци Јелене Тривић на првом мјесту је оно што каже Александар Вучић. И амин. Надају се само да им неће рећи да подрже Милорада Додика, ал’ ако каже, подржаће.“

ХЏ БиХ: „Темељној странци у Хрвата на првом мјесту је усвајање прорачуна на свим разинама власти и суставна потпора повећању учинковитости ради усмјерења прорачунских средстава ка тврткама у сувласништву проф. др сц. Драгана Човића. У том циљу, сукладно потребама, дозвољено је и укидање и јачање Републике Српске.“

ХЏ 1990: „Сукладно начелима западне демокрације и на темељу крилатице ‘За дом спремни’, на првом мјесту је баштињење идеја Анте Старчевића, у чијем духу није постојање српског живља западно од Дрине, а камоли Републике Српске“.

СДА: „На првом мјесту је укидање Републике Српске.“

СДП: „На првом мјесту је укидање Републике Српске.“

НИП: „На првом мјесту је укидање Републике Српске.“

ДФ: „На првом мјесту је укидање Републике Српске.“

СБиХ: „На првом мјесту је укидање Републике Српске.“

Наша странка: „На првом мјесту је укидање Републике Српске.“

ПДА: „На првом мјесту је укидање Републике Српске.“

НЕС: „На првом мјесту је укидање Републике Српске.“

Новоформирана странка у Сарајеву: „На првом мјесту јој је укидање Републике Српске.“

Странка у Сарајеву која тек треба да буде формирана: „На првом мјесту ће јој бити укидање Републике Српске.“

П.С. На дјелу је удружени злочиначки подухват и покушај убиства Републике Српске. И то је чињеница. Међутим, то није ништа ново, јер је Република Српска три деценије на мети УЗП-а и са већим или мањим успјехом се брани. Проблем је што би ово што сада ради власт у Српској могло да буде означено као прекорачење нужне одбране. Што би било крајње неправедно, али правда одавно не станује ни у Бањалуци, камоли у Сарајеву, а Стразбур је далеко. Али трагедија много већа од тог проблема је што су постојећи Устав Републике Српске 1992. године усвајали интелектуални гиганти као што су Алекса Буха, Војо Максимовић, Митар Миљановић и Милутин Најдановић, а нови Устав треба да усвајају Предраг Нешић, Николина Шљивић, Милан Милаковић, Ацо Трнинић…

П.П.С. Ако Бог да, па Суд БиХ осуди Атифа Дудаковића на дугогодишњу робију због ратних злочина над српским војницима и цивилима, а бивши командант Петог корпуса тзв. Армије БиХ потом пронађе уточиште у родној Орахови, код Градишке, да ли ће га МУП Српске ухапсити и упутити на одслужење затворске казне или ће живјети слободно позивајући се на Закон о непримјењивању закона и забране дјловања вануставних институција БиХ?

Независне новине