Брачни уговори

Супружници, у складу са начелом аутономије воље, могу слободно да уређују међусобне имовинске односе. С тога, ако желе да ограниче или прошире дејство законских прописа супружници међусобно закључују брачни уговор, односо брачно-имовиски уговор или уговор о брачном имовинском режиму.

Брачни уговор (pacta nuptialia)  је правни посао којим женик и невјеста, односно муж и жена уређују међусобне имовинске односе у браку, у погледу постојеће и будуће имовине.

Овдје ћемо користити термин супружници, мада је законодавац кроз законску формулацију, „женик и невјеста“ дозволио за брачни уговор закључе поред лица која су у браку и лица која имају намјеру да заклјуче брак, ријече је вјереницима.

Брачним уговором, супружници, најчешће уређују односу у погледу предстојеће заједничке имовине. Управо овај правни ентитет представља камен спотицања, па је и основни разлог због којег се супружници опредјељују да закљче брачни уговор.

Кад је у питању режим посебне имовине ситуција је  јасна, међутим муж и жена могу да брачним уговором  уреде имовинске односе на другачији начин (да сва посебна имовина  представља заједничку имовину, као и јадно другом повјере управљање њиховом посебном имовином).

Брачним уговором, супружници којима не одговара законски режим заједничке имовине, могу потпуно да га искључе из примјене, и тиме прелазе у режим одвојености имовина. Што значи да сваки од супружника задржава имовину прије брака, као и имовину коју на било који начин стекне у току брака.

Даље, супружници могу да задрже примјену режима заједниче имовине, али да ипак ограниче његов домашај. Што значи да заједничка имовина умјесто свих законом предиђених облика имовине обухвата само одређене ствари и права о којим су се сагласиле уговорене стране.

Један од најчешћих предмета брачног уговора, јавља се заједничка имовина стечена и увећана личним приходима за вријеме заједнице живота ( плата, пензија, и сл.). У овој ситуацији брачни супружници могу  договорити да ови приходу буду заједничка или посебна имовина, као и да плата буде посебна, а остали приходи заједничка.

Супружници могу и проширити дејство уговора на режум заједничке имовине. Тако, могу предвидјети да осим оних добара које по закону улазе у заједничку имовину, иста обухвати и друге облике имовине стечене током брака (приходи од посебне имовине, мираз). Брачним уговором супружници могу уредити да посебна имовина коју су имали прије брака буде њихова заједничка имовина.

Међутим, у пракси је чест случај да због непознавања довољно овог уговора, приликом закључења уносе се одребе које немогу бити предмет уговора. Тако у овом уговору не може се наћи вршење родитељскога права као потенцијални предмет споразума супружника, одредба којом један од брачних супружника се одриче права на издржавање.

Иако  је превасходно намјењен регулацији имовинских односа у браку, странке су често мотивисане да уреде имовинске односе у случају његовог развода. Овај уговор предвиђа рјешења, која ће бити примјењена током развода.

Пише: Тепић Станко, дипломирани правник