Гдје бисмо били без дијаспоре?

Како наводе у извјештају за првих шест мјесеци дознаке из иностранства износиле су 1,28 милијарди марака, што је за 20 милиона више него у истом периоду лани.

Такође средства која су примљена током 2017., била су већа за у односу на годину раније за 170,5 милиона КМ или 7,2 посто.

Процјењује се да је износ новчаних дознака из дијаспоре и двоструко већи путем „неформалних“ новчаних трансфера или „из руке у руку“, који нису регистровани у платном промету, и служе углавном за плаћање рачуна, куповину хране и остале трошкове у домаћинства, док се ријтко користе за улагања у нека бизнис. У званичне бројке нису укључена ни средства која дијаспора у љетним данима, током боравка у БиХ, потроши у нашој земљи.

Обзиром да сва досадашња истраживања показују да новац који пристиже из дијаспоре грађани у БиХ користе искључиво за пуко преживљавање, др. Мирзу Емирхафизовића, професора на Факултету политичких наука у Сарајеву питали смо колико је то заправо лоше по бх. економију.

Каже да поједини истраживачи који су анализирали ову проблематику сматрају да новчане дознаке из иностранства, које мигранти најчешће шаљу својим сродницима, имају и своју негативну страну из неколико разлога. Најприје, јер се тим новцем највећим дијелом покривају животни трошкови, што значи да се не ради о улагањима у развојне пројекте.

Надаље, новчане дознаке могу дестимулативно утицати на радно способне особе с осигураним приходима по тој основи, јер због ниских зарада и незадовољавајућег третмана радника склонији су неприхватању, односно одустајању од послова који се нуде на тржишту рада.

Професор Емирхафизовић наглашава како не треба заборавити ни својеврсну зависност о редовним приходима из иностранства који су, у случају БиХ, у значајној мјери заслужни за „поправљање“ социјалне слике њених становника.

Поред свега наведеног, наглашава, ту су и лош економски амбијент, нестабилна политичка ситуација, системска корупција и трома администрација који су дјеловали као снажни репулзивни фактори за многе мигранте из БиХ који су били заинтересирани инвестирати свој капитал у БиХ.

шта нас чека

Представници бх дијаспоре већ дуже вријеме упозоравају на још један проблем који нас чека у скорој будућности, а то је да се круг оних којима се у БиХ помаже сужава, комплетне породице посљедњих година одлазе одавде, најмлађи се све више осјећају као Аустријанци, Нијемци, швеђани, а мање као Босанци и Херцеговци, а значајан дио људи који примају помоћ у БиХ умире.

Стога јачање веза између БиХ и њеног бројног исељеништва виде као изузетно важно питање које завређује већу пажњу и надлежних институција и јавности.