Господа шофери

“Другови и другарице и господо шофери…” Ове ријечи приписују се никоме другом него Јосифу Висарионовичу Стаљину, а ако најпознатији комунистички диктатор у историји некога почасти епитетом “господо”, онда никога не треба да чуди што је Дејтонски мировни споразум пронађен на креденцу код – шофера.

Онај ко познаје Жељка Кунтоша, зна да је поприлично за*ебан лик. Онај ко га познаје мало боље, зна да је управо он прије десетак година у медије гурнуо причу да у институцијама Српске нема оригиналног примјерка Дејтонског мировног споразума, а сада је јасно и како је то знао.

А онај ко га баш, баш добро познаје, сигурно је увјерен да није случајно “пао” и да се иза изненадног проналаска Дејтона крије још нешто. А нешто баш не вјерујем да је Кунтош хтио да прода поменути документ, а поготово да је за њега тражио 100 000 марака?! Која би будала дала толике паре за мртво слово на папиру?!

Толико о њему, а сада још мало о феномену шофера. Ко није чуо за Милоша Чубриловића Чубрија, Додиковог Сенту или вјерну сјенку? Свемоћни шеф обезбјеђења и шофер са почетака Додикове политичке каријере у вријеме министровања Станислава Чађе практично је важио за првог човјека МУП-а РС и својеврсног шефа кадровске комисије МУП-а. У полицији и данас важи правило да не морате бити добри са Чубријем, али му се не требате замјерити ни по коју цијену. Исто тако, он важи и као највећи противник доношења закона о испитивању поријекла имовине. Зашто?! Ма ајте молим вас!

И готово сви остали предсједници Српске имали су свог Чубрија. Драгана Чавића и данас прати Зоран Мијић Ћошко, али за разлику од Чубрија, он није материјално капитализовао блискост бившем предсједнику Српске с којим се зна из периода 1992-1995. година када су заједно крвавили гаће у батаљону Војне полиције ВРС. Популарни Ћошко није догурао ни до високог чина у МУП-у, као што је догурао Чубри, али само наивни вјерују да он не чува тајне од којих многи и данас стријепе.

Вјеровали или не, и Рајко Кузмановић има сталног пратиоца, иако је са предсједничког трона сишао 2010. године. Љубиша Тепић, припадник МУП-а и даље ради као шофер и пратилац времешног бившег предсједника РС и вјероватно се нико више од њега не моли за Рајково здравље и дуговјечност.

Елем, другови и другарице из МУП-а, ако је Дејтонски мировни споразум пронађен код “господина шофера”, ето вам адресе на којој би могли да потражите, рецимо мјенице и уговор о продаји Робне куће Боска, а није искључено ни да је одлука о референдуму о Суду и Тужилаштву БиХ пуне двије године стајала у гепеку, јер је неки скупштински шофер заборавио да је одвезе у Службени гласник.

И на крају још једно име које су сви заборавили! Сјећате ли се ко је Младен Нешковић? Да, да, то је возач Огњена Тадића који је 2014. године био независни кандидат за предсједника Српске. Дакле, не шалите се са господом шоферима, јер данас-сутра могу да освану и у Палати Републике.

Дарко Момић

Дарко Момић је дугогодишњи новинар и колумниста разних медија у Српској. Почео у Гласу Српске, најдуже је радио у Прессу РС а сада пише за магазин Недељник.