Храна се уништава а многи гладују

Представници удружења за заштиту потрошача питају зашто се толико хране уништава кад би могла да јој се знатно снизи цијена прије истека, па тако буде доступна и сиромашнијим грађанима, којих је много.

„Најчешће су то производи који по својој природи имају краћи рок трајања, као што су млијечни и месни производи, освјежавајућа пића, кондиторски производи и слично. Од 1.609 контрола субјеката који послују с храном, у 463 случаја су констатовани пропусти у раду“, појаснили су у Инспекторату.

Навели су да су субјектима у пословању с храном изрекли 456 управних мјера и изрекли казне у вриједности од 88.350 КМ.

Наглашавају да је утврђивање здравствено неисправне хране много рјеђе од утврђивања неправилности које за посљедицу могу имати неисправну храну, а то су, истичу, недовољна хигијена објекта, неадекватно складиштење и чување робе, санитарни прегледи запослених…

Наводе да је ријеч о појединачним случајевима у којима су затечене мање количине хране јер, како су појаснили, велике количине хране истеклог рока употребе трговци повлаче из промета, јер на основу уредне документације о отпису могу вратити дио плаћеног пореза.

Према њиховим ријечима, инспектори контролишу хигијенске услове објеката и околине, опрему, исправност расхладних уређаја, начин чувања хране, декларације, евиденције о извршеним анализама, као и доказе о здравственом стању лица која раде с храном.

Нагласили су да надлежне инспекције Инспектората РС свакодневно врше контролу производње и промета хране, а с циљем да, како кажу, намирнице које се прометују у РС буду здравствено исправне и безбједне за људску употребу.

Напоменули су да су контроле које спроводи инспекција свеобухватне, од примарне производње до готовог производа.

Подсјетили су да су за шест мјесеци прошле године надлежне инспекције у унутрашњем промету наложиле уништавање нешто више од пет тона различитих намирница, највећим дијелом меса, које није било адекватно декларисано у складу са почетком примјене нових прописа.

Муриса Марић, извршни директор Удружења грађана „Дон“, казала је да би храну која је пред истек рока требало продавати по значајно нижим цијенама, како се толике количине хране не би уништавале и бацале.

„Ми смо сиромашно подручје и имамо много сиромашних људи, а и даље бацамо велике количине хране. Требало би цијене хране најмање мјесец дана прије истека рока знатно снизити, како се не би уништавале толике количине хране“, наводи Марићева за „Независне“.

Према њеним ријечима, број грађана који се жале на храну истеклог рока је данас ипак мањи у односу на прије пет година.

„Данас постоје људи који су задужени за праћење рокова, што је умногоме помогло да се на рафама нађе мање хране са истеклим роком“, истиче Марићева.

Јасна Т. из Бањалуке казала је да њена мајка често у непажњи купи храну са истеклим роком.

„Више пута се дешавало да донесе храну којој је већ истекао рок или истиче сутрадан. Она купи огромно паковање хране којој рок истиче веома брзо и коју нећемо моћи искористити до тада“, каже ова Бањалучанка.