Jедини бањалучки антикваријат: Њемачки рјечници најтраженији

Мирослав Гојковић, власник антикваријата “Рамајана”, јединог у Бањалуци и једног од ријетких у Босни и Херцеговини у разговору за Анадолу Агенцy (АА) каже да су њемачки рјечници и “Њемачки у 100 лекција” најпродаваније књиге у посљедњих десет година.
Гојковић, који за себе каже да је филозоф у антикваријату, овим послом почео се бавити као студент, продајући књиге из личне библиотеке када би остао без новца, а с временом је схватио да тако може и зарадити.

Људи ипак, и даље читају

У радњи отвореној прије више од годину дана тренутно у понуди има 7.500 наслова и још 12.500 у интернет продаји.

“Продаја функционише како који мјесец, један мјесец буде екстремно добро и ми се питамо да ли је могуће да људи толико воле књиге, а други мјесец функционише као да смо негдје на некој њиви између Лакташа и Српца“, наводи Гојковић.

Посла има, иако БиХ и у овом случају заостаје за сусједним земљама Србијом или Хрватском. Према његовим ријечима у Србији је све више издавачких кућа и све више се књига штампа, а то не би то било тако да не постоји потражња и потреба.

“Вјечита је та прича да ли људи читају или не, али људи дефинитивно читају од тридесетих па на више. Још увијек људи пишу магистарске радове, докторате, има људи који воле лијепу књижевност, научне радове”, каже Гојковић.

Издавачке куће и књижаре антикваријатима у БиХ не представљаују конкуренцију.

“Они имају одређени спектар књига, ми смо антикваријат, имамо половне и старе књиге из 18., 19. вијека и књиге којих нема више на тржишту, које су штампане прије рата… Књижаре тренутно и у Бањалуци и у Сарајеву су више комерцијалног типа, продају само љубиће и слично томе, књиге са шареним корицама. Тако да добро нам је свима”, каже Гојковић.

Интересовање за стручне књиге

У овом антиквријату поносни су на енциклопедију, прву која је издана у на простору бивше Југославије, у Осијеку 1730. године, као и “Њемачко- француски рјечник” из 1694. који је био у посједу загребачке познате сликарке Маре Етингер.

“Имамо доста наслова а краја 19. вијека који имају велику културолошку вриједност. Енциклопедија вриједи око 2.000 еура, рјечник око 300 еура, а за остале наслове из 19. вијека, велике су разлике у цијенама, има оног што је рецимо издато 1850. године што вриједи 10 КМ и оних које вриједе 200, 300 или 500 КМ”, наводи Гојковић.

Рјетка издања се ријетко и траже, а у бањалучком антикваријату највише се продје озбиљна, класична књижевност, од Кнута Хамсуна, Достојевског, Толстоја… а траже се и лектире.

“Њемачки рјечници највише, то су убједљиво најпродаваније књиге задњих десет година и ‘Њемачки у 100 лекција’. Продајемо класике из историје, филозофије, социологије”, каже Гојковић

Према његовим ријечима често се траже и стручне књиге, право, биологија, математика.

“Више се траже друштвене науке, највише историја, не знам да ли су наши људи у потрази за самим собом, идентитетом или чим, али историја се убједљиво највише продаје“, истиче Гојковић.

Обзиром да на овом мјесту грађани могу продати своје књиге Гојковић је истакао да најчешће откупљује стручну литературу, а да књиге које се споро продају, а лако набављају углавном одбија

“Нуди се свашта, дођу људи па вам понуде неку стару своју библиотеку или су је од неког су наслиједили која је предивна, а деси се и да донесу старог папира”, прича Гојковић.

О утицају модерног времена и технологија на овај посао Гојковић каже да без web shopa не би било могуће функционисати

“Примијети се да млади, три до пет посто, чак и студената и средњошколаца купује књиге и да навраћају. Они који воле – баш воле, али је већина оних који су на телефонима”, сматра Гојковић.

Знатно заостајемо за регионом

Говорећи о култури читања у БиХ Гојковић је нагласио да је према показатељима и статистикама она мања и лошија него у Србији и Хрватској.

“Има оно што каже Златко Црнковић у ‘Књиге мог живота’ да је и прије рата било најтеже књиге продати у Босни, а још теже их наплатити. Али, увијек постоје људи који воле књиге, пристојни људи, који за нечим трагају, за собом, или за знањем, који су радознали, жељни, посебно од средине тридесетих и старијих”, додао је Гојковић.

Када су у питању антикваријати у БиХ, према ријечима Гојковића и ту каскамо за регионом, као и у издаваштву. Истакао је да постоје два антикваријата у Сарајеву и један полу антикваријат-полу књижара у Приједору, док на примјер Загреб има десет антикваријата, Ријека, која је мања од Бањалуке – два огромна, док их Београд има мање од Загреба, али нуде невјероватан духовни, културолошки и естетски доживљај.

“Рецимо у Будимпешти која има два милиона становника, која је као Београд, а има 150 антикваријата и по томе можемо оцјенити гдје смо ми. Добри смо, дивни смо, али има неких ствари гдје би се могли поправити”, додао је Гојковић.