Ко се боји Вукоте још?

Вукоти Говедарици, као кандидату за предсједника Републике Српске, много штошта замјерају како политички противници, тако и појединци који га формално подржавају. Змјерају му „урбани“ сљедбеници шаторског пјевача Баје, то што су му хоби гусле и што је из малог мјеста, „такорећи селендре“, умјесто да је дијете с „бањалучког асфалта“, попут Жељке, Стевандића, Шпирића, Баје и остале „градске раје“.

Али ко за њих мари. Преовлађујући је страх вукова са орасима у џеповима, путером на глави и тајкунима испод мишке, од Вукоте коме никако да пронађу ни ораха ни путера, а ни камиони који су у рату превозили брашно из равне Херцеговине у кршевиту Војводину, им више не долазе у снове, нити сан на очи.

Запрепашћени и разочарани што ни струне гусала, не подмазује путером него тамјаном, схватише брзо да Вукота није вук из бајке и да не прича бајке када каже да ће ако побиједи прво дати на увид сав свој иметак и иницирати Закон о испитивању поријекла имовине.Најваљивали су то, кажу и неки прије, али за разлику од њих овај се не шали. Када су то схватили преплашених шест папака, схватише да би могао доћи крај и њиховој бајци, препуној вила, лимузина, сребра и залта, „мукотрпно“ зарађеног у јуначком лову у мутном, који траје деценијама. Е то је Вукотина највећа грешка, каже ми један добронамјрни чича прије пар дана. Шта му би да јавно каже да ће показаити сву своју имовину, и да ће инсистирати на Закону о испитивању поријекла имовине?
Ма говрили су и други, да ће се борити против криминала. Обећавали. Сјећамо се и Додиковог Специјалног тужилаштва, кога више нема, а нема ни осуђених криминалаца. Нисмо заборавили ни Додикову Комисију за ревизију приватизације, која није утврдила ни једну неправилност у приватизацији!

Али ово је нешто друго. Вукота се не шали и то је очито. Није он тога кова. Није онај вук из бајке, знају то добро њих седам јарића из седам странака и позиционих и опозиционих. Е Зато се они Вукоте плаше више него вука. Зато се у страху састају и тајно и јавно утврђују старе дилове и договарају нове. Све може код њих. Могу бити и власт и опозиција и ова и она партија, само да им се имовина не чачка. Знају добро како су је зарадили. Брзином којом су је зарадили могли би без ње и остати. И док се то не деси нећемо напријед. Нема даље. Нема нових инвеститора, нису луди да улажу у земљу у којој су им конкуренција тајкуни, који су милион зараде за 12 дана, а милијарду за 12 година док су они и њихови на власти.