Котор Варош: Фабрике пуне као у Титово вријеме

Котор Варош- Радимо пуно, али плата је редовна и знамо да ће сваког 15. у мјесецу бити уплаћена на рачуне. Све обавезе можемо по томе равнати и распоредити, што је најважније у овом тешком времену, каже Сњежана Шкрбић, радница которварошке фабрике обуће „Спортек“.

Прича да у тој фабрици ради већ 11 година те да је задовољна, јер јој је најбитнија сигурност за радно мјесто.
„Имам два сина, муж има инвалидску пензију и са овом платом смо и кућу направили и средили већим дијелом“, каже Сњежана.

Сњежана је један од око 5.000 радника који у Котор Варошу раде у производним предузећима и фирмама. Ујутру многи од њих стижу и из других градова, Бањалуке, Челинца, Кнежева/Скендер Вакуфа, а поподне, кад се фабричке капије затворе, крену назад организованим превозом својим кућама.

Котор Варош има најмању стопу незапослености

Котор Варош је општина која у БиХ има најмању стопу незапослености, а стално отварање нових радних мјеста говори у прилог томе, као и изјаве људи да се живи као некад у Титово вријеме или „скоро па као прије рата“. Половином мјесеца, када се исплаћују плате у которварошким фирмама, власници у бутицима, маркетима и фризерским салонима трљају руке, јер све је пуно муштерија.

Зора Милић, власница фризерског салона „Стилл“, каже да је сваке суботе након плате у „Дермалу“ и „Спортеку“, у салону пуно као шибица.

„Радим од осам ујутро па до 19 часова, ја и још једна радница. Не можемо главу дигнути од посла. Прије десетак година није било ни упола оволико посла, а само податак да у Котор Варошу имамо 18 фризерских салона најбоље говори колико има посла“, каже Милићева.

Зденко Сакан, начелник Котор Вароша, казао је да је прије 15 година почело отварање нових радних мјеста, када је и отворена прва творница обуће.

„Општина је инвеститорима изашла у сусрет, понудила им је повољно земљишта и тако је све кренуло. До краја године планирано је запослење око 700 нових радника у производним фирмама“, казао је Сакан.

„Ситуација ипак није тако сјајна када су у питању висине плата“

Он је подвукао да ситуација ипак није тако сјајна када су у питању висине плата.

„Истина је да су просјеци плата нешто нижи, око 500 КМ, посебно у обућарској бранши. Али важно је да посла има у толикој мјери да буквално свако ко хоће радити може да се запосли“, каже Сакан.

Желимир Чолић, радник у фирми „Сим техник“, казао је да већ пуне четри године ради у овој фирми и да је задовољан. Након завршетка средње школе, одмах се запослио, јер је у ту фирму и ишао на праксу.

Стипо Марић, сувласник фирме „Сим техник“, казао је да тренутно запошљавају око 200 људи, али да ће ускоро тај број достићи 300.

„Код нас је просјек плата око 1.000 КМ, то је скоро дупло више од просјека у осталим производним фирмама у Котор Варошу, али један дио радника има и пуно већу плату од овог просјека“, казао је Марић.

Он је навео да своје производе извозе у Кину, Мексико, Њемачку, Америку, Француску, Бразил…

„Указаћу на један проблем, а то је да је школство катастрофално. Ми људе које запослимо морамо учити све испочетка, значи, у школи немају дана праксе. То нам ствара велике трошкове“, казао је Марић, додајући да су недавно запослили читаво одјељење ученика, машинских техничара, који су завршили средњу школу.

Драгана Шипрагић, маркетинг менаџер „Фагус групе“, гдје такође врви од радника, казала је да у оквиру групације послује осам чланица и то „Фагус Хаус“, производња прозора и врата, „Врбања шуме“, „Бор петрол“, „Абис“, „Хајдучке воде“ „Силватика“, „Арбореко“ и „Номар“.

„Ових осам фирми има заједно око 350 запослених, при чему је око 80 одсто тих радника из општине Котор Варош“, навела је Шипрагићева.

Раденко Бубић, власник Творнице обуће „Дермал“, казао је да сваке године имају повећање обима посла и прихода за око 25 одсто.

„Посла има све више, нашу обућу носе у полиције Македоније и Црне Горе, као и војска Црне Горе, затим „Електропривреда“ Србије и Црне Горе и слично“, казао је он.

Извор: Независненовине