Котор Варош у срцу фудбалских ветерана Србије и Српске

 Да је Котор Варош град отвореног срца и добре душе увјерили су се фудбалски ветерани из Србије и Републике Српске, који су протекла три дана били гости у граду на обалама Врбање.

Tродневно дружење поводом 4. Међународног фудбалског турнира пријатељства почело је у петак у вечерњим часовима и завршено је у недјељу испраћајем гостију и сумирањем утисака.

Иако су на крају освојили друго мјесто, што је и најмање битно у цијелој овој причи, апатински ветерани са нескривеним емоцијама говоре о гостопримству Которварошана.

„Увијек се фантастично осјећамо у нашем братском Котор Варошу, носимо лијепе успомене, јер се домаћини у организационом смкислу потруде да све буде доведено до савршенства. Честитам им и на одбрањеној титули, али ми смо оправдали наша очекивања, како на терену тако и у трећем полувремену“, рекао је „алфа и омега“ Апатинаца Славко Јерковић.

Сокобања је играла допадљив фудбал, нијансе су одлучивале да на крају не буду боље пласирани, али носе лијепе успомене са традиционалног турнира.

„Ово могу само Которварошани, да нас дочекају као браћу и да поставе нове стандарде у погледу организације, а наше је задовољство што смо дио овог врхунског догађаја“, нагласио је Драган Марјановић из Сокобање.

Сашини пријатељи и радници царинског терминала су у значајној мјери подржали турнир и направили су атмосферу за памћење током „трећег полувремена“.

„Бити учесник једног оваквог престижног турнира, чија организација је доведена до перфекција, је велика част и задовољство. Ми ћемо у част нашег пријатеља Саше Петровића играти сваке године и дружити се са дивним људима које смо упознали на претходна два издања“, поручио је Драгослав Стјепановић.

Ветерани Радника из Урија нису били у пуном саставу, међутим њихова жеља да учествују на турниру и да уживају у дружењу је била јача од свих недаћа.

„Знам врло добро да је Котор Варош мјесто добрих људи и домаћина, а фудбалски ветерани предњаче по гостопримству. Изузетно ми је драго што се овим турниром евоцирају успомене на хероја одбрамбено-отаџбинског рата Сашу Петровића, јер је он својим дјелима то заслужио“, каже Борис Нарић из екипе Радник Урије.

Била је то одлична промоција локалне заједнице захваљујући напорима чланова Удружења за промоцију и значај општине Котор Варош и начелника Зденка Сакана, који је и овај пут подржао турнир.

„Ово је само један догађај у низу у организацији наших фудбалских ветерана, који с правом носе епитет спортских амбасадора локалне заједнице и вјерујем да ће у будућности овај турнир бити још масовнији“, нагласио је Сакан.

Судијски тандем Личина – Шкрбић је одлично обавио посао, а како сами кажу, одавно се нису пријатније осјећали.

Својим присуством турнир је увеличао и предсједник Свјетске организације Рома Тоти Дедић, велики пријатељ которварошких ветерана, са којима заједнички ради на промоцији борбе против расизма и дискриминације на фудбалским теренима.

Учесници турнира су посјетили и умјетничку галерију Бранка Русмира, гдје су се упознали са начином рада овог чувеног сликара и његовим плановима у будућности.

„Драго ми је што ћу на позив ветерана из Апатина имати изложбу у овом граду приликом наредног дружења ветерана Котор Вароша на обалама Дунава“, закључио је Русмир.

Поред Бранка Русмира, који је уручио пригодне поклоне свим екипама, и чувена траварка из Дабоваца Љубица Марковић није заборавила да својим производима обрадује госте.

„Захваљујући Слободану Петровићу успоставила сам сарадњу са ветеранима из Сокобање и Апатина, знам колико је труда потребно да се све организује на врхунском нивоу и ја само могу рећи да ћу бити подршка нашим ветеранима у њиховом настојању да промовишу локалну заједницу кроз спорт и рекреацију“, истакла је Марковићева.

Боравак гостију је завршен у недјељу одласком на гробно мјесто најмлађег мајора Војске Републике Српске Александра Саше Петровића и полагањем цвијећа, а након тога је уприличено традиционално дружење и послужење испред парохијског дома у друштву свештеника Дамира Врховца, који је такође даривао браћу из Србије и Републике Српске.

Срце је пуно када су гости презадовољни, а то и јесте главни циљ ових дружења. Да будемо људи и добри домаћини, што потврђују и ријечи свих учесника. До новог дружења остају успомене на предиван викенд.