Лош пласман производа тјера жене са села

Живот на селу није лак, посебно онима који живе од производа које направе и продају, а живот на селу за жене је још тежи због тешког рада, недостатка инфраструктуре и вртића, усљед чега се мали број жена одлучује да посједује сопствено сеоско газдинство.

Jасмина Шаховић, предсједница Удружења жена „Емина“, самостални је пољопривредни произвођач и њено удружење се бави узгојем и прерадом воћа и поврћа на традиционални начин.

Шаховићева каже да је највећи проблем за жене које се баве узгојем и производњом добара на селу – пласман на тржишту.

„Највећи проблем с којим се сусрећемо је пласман производа на тржишту. Нема организованог откупа производа, фали нам и подстицаја“, рекла је Шаховићева.

Додаје да је потребно много труда и рада да би се неко бавио традиоционалном производњом.

„Дан нам траје дуго и потребно је доста рада. Данас је наравно лакше радити на селу због механизације. Сматрам да је женама у сваком погледу теже да се баве било којим послом па тако и овим на селу“, објаснила је Шаховићева.

Истиче да људи воле домаће производе, али да је потребна боља организованост пласирања производа на тржиште.

„Када бисмо имали своја продајна мјеста гдје можемо пласирати своје производе било би лакше“, казала је Шаховићева.

У административном центру Владе РС у Бањалуци јуче је организована изложба посвећена женама на селу, на којој су представљени производи представница удружења жена на селу и сеоских задруга из Рогатице, Зворника, Братунца, Шипова и Мркоњић Града.

Дара Милетић, представница Хуманитарног удружења жена Мркоњић Града, каже да се њено удружење бави хуманитарним радом, јер њене чланице помажу старим, изнемоглим и лицима у социјалној потреби.

„Наше удружење броји 35 до 40 активних чланица које имају златне руке. Окупљамо жене и из села Копљевићи и из Мркоњић Града. Старим и немоћним чистимо домове и доносимо им храну“, рекла је Милетићева.

Мирјана Лукач, директорица Гендер центра Владе РС, истакла је да жене на селу треба економски оснажити, унаприједити њихову здравствену заштиту и обезбиједити бољу инфраструктуру.

„Положај жена на селу је тежи него оних у граду због тешког рада, недостатка инфраструктуре и вртића, гдје би могле оставити дјецу док раде“, казала је Лукачева те додала да је будућност РС у повратку младих на село и производњи здраве хране.

Додала је да се активно ради на отварању продајних мјеста у већим градовима за производе удружења жена на селу и сеоских задруга.

„Такво продајно мјесто је већ отворено у Требињу, а ускоро ће бити отворена и ‘Крајишка кућа’ у Бањалуци“, рекла је Лукачева.

У Министарству привреде, шумарства и водопривреде РС кажу да различитим мјерама и олакшицама доприносе да се постотак жена носилаца пољопривредних домаћинстава са четири повећа на 22 одсто, колико их је тренутно, те да могу остварити 35 одсто поврата новца на сва капитална улагања