Међународни дан жена-прошлост и садашњост

Међународни дан жена или, колоквијално, 8. март (Осми март), дан је посвећен женама и слави се сваке године 8. марта. Овај дан је настао као дан борбе за женска људска права, односно дан борбе за економску, политичку и социјалну равноправност жена и мушкараца. Први Дан жена је обиeљжен 1909. године у САД декларацијом коју је донијела Социјалистичка странка Америке. Између осталих важних историјских догађаја, њиме се обиљежава и пожар у фабрици текстила у Њујорку када је погинуло преко стотину жена. Сматра се да су раднице биле задржане унутар фабрике како би их се спријечило да штрајкују са другим радницима. Тада се обично радило 10 сати дневно.

Идеја за обиљежавањем Међународног дана жена појавила се први пут почетком 20. вијека у доба брзе индустријализације и економске експанзије која је често доводила до протеста због лоших радних услова. Жене запослене у индустрији одјеће и текстила су јавно демонстрирале 08. марта 1857. године у Њујорку. Текстилне раднице су демонстрирале због лоших радних услова и ниских плата. Демонстрације је растјерала полиција. Те исте жене су основале синдикат два мјесеца касније.

Протести су се догађали и сљедећих година, од којих је најпознатији био 1908. године када је 15 000 жена марширало кроз Њујорк тражећи краће радно вријеме, боље плате и демократско право гласа и за жене.

Многе жене, као на примјер суфражеткиње, заступале су идеју већих женских права. Ипак, први национални Дан жена обиљежен је 28. фебруара 1909. године у САД након декларације коју је издала Социјалистичка странка Америке.

Године 1910, организована је прва Међународна конференција жена, која је била одржана у Копенхагену у организацији Социјалистичке Интернационале. Инспирисана америчком акцијом поводом овог питања, њемачка љевичарка, Луиз Циц, предложила је организовање Међународног дана жена. Иницијативу спровођења идеје празника у дјело преузела је славна њемачка феминисткиња и љевичарка, Клара Цеткин, те је предлог прихваћен и установљен је ‘Међународни дан жена’, са стратегијом промовисања једнаких права, укључујући и демократско право гласа за жене.

Сљедеће, 1911. године је Међународни дан жена обиљежен је у Аустрији, Немачкој, Данској и Швајцарској, уз многе демонстрације и феминисткиње широм Европе. Само у Аустроугарској било је 300 демонстрација. У Бечу су жене парадирале и носиле транспаренте. Жене су тражиле да им се омогући право да гласају и да имају право да обављају јавну функцију. Такође су протестовали против дискриминације на основу пола приликом запошљавања.

У почетку Првог свјетског рата жене широм Европе су одржале антиратне демонстрације за мир.

Обиљежавање Међународног дана жена 1914. године у Њемачкој било је посвећено женском праву на гласање, које нису освојиле до 1918. године. У Лондону је 8. марта 1914. године одржан марш као подршка женском праву гласа.

Након бољшевичке револуције, бољшевичка феминисткиња Александра Колонтај наговорила је Лењина да 8. март постане државни празник, што се усвојило. Празник је прихваћен и од стране касније насталих једнопартијских режима, којима је политичко-програмски узор био СССР. Међутим, у многим једнопартијским државама тај празник је изгубио своју основу идеју и постао прилика мушкарцима за исказивање љубави и поштовања према припадницама супротног пола, послуживши као својеврсни амалгам Мајчиног дана и Валентинова у западним државама.

Дан жена данас

На западу се Међународни дан жена углавном престао обиљежавати у првој половини 20. вијека, дијелом и због тога што га се повезивало са једнопартијским системом и бољшевичким комунизмом. Мајчин дан се као празник у част мајки и материнства обележава у тим земљама сваке друге недјеље у мају.

Међутим, нову афирмацију Међународног дана жена, као дана борбе за равноправност и женска људска права, омогућили су социјални и феминистички покрети 1960-их и 1970-их година, као и стварање нове љевице која је демократска, те одбацује ауторитарност.

Године 1975, која је проглашена Међународном годином жене, Уједињене нације су службено почеле обиљележавати Међународни дан жена. У међувремену су уведене институције као што су трудничко боловање, ограничење рада жена у трећој (ноћној) смјени, иста плата за исти рад, демократско право гласа и многе друге.

Швајцарска је била посљедња земља у Европи која је увела право гласа женама (1972).

Данас многе организације у свијету обиљежавају Међународни дан жена демонстрацијама, предавањима и акцијама са циљем промовисања равноправности и даљег унапријеђења женских и људских права. А неке се настоје изборити да постане државни празник у земљама у којима то још није.

Дан жена је остао државни празник у Русији, Бјелорусији, Украјини, Казахстану, Киргистану, Молдавији, Монголији, Таџикистану и другим земљама.

Женама се данас у многим државама уобичајено уз честитку дарује цвијеће.