Млади све мање желе да раде као асистенти дјеце са сметњама у развоју

Током школске године дјеца са сметњама у развоју се суочавају с великим потешкоћама с обзиром на то да је све мање младих људи који желе да раде као њихови асистенти јер је то озбиљан и захтјеван посла, а слаба плата, упозорила је Мирјана Којић, предсједница Удружења за помоћ лицима с аутизмом “Дјеца свјетлости”.
Она истиче да су персонални асистенти једноставно премало плаћени за свој рад, те да ту дилеме нема и да би се они сигурно мотивисали већим накнадама.

“Стање је све теже и то је чињеница која се види по родитељима дјеце с аутизмом које срећем сваки дан код нас у Удружењу. Почетак сваке школске године је због недостатка асистената постао за дјецу и родитеље пакао, јер млади људи све мање желе да раде као асистенти због финансија и озбиљности посла“, каже Којићева.

Она истиче да би требало више порадити на свијести да се овим могу бавити и озбиљни људи у годинама, а не само млади или свршени студенти који чекају посао, чиме би се донекле могао ријешити недостатак асистената.

“Причали смо са родитељима и они имају такво мишљење – зашто то мора да буде млада особа, за то су способне и особе средњих година које одлично могу радити тај посао”, рекла је Којићева.

Она каже да постоји проблем и када се млади запосле као асистенти те раде два-три мјесеца и чим нађу нешто боље напуштају посао асистента па родитељи и дјеца остају тако “ни на небу, ни на земљи”.

“Дијете треба да настави да иде у школу, а не може. Родитељи тада очајнички траже и зову некога ко би могао обављати тај посао. То је само знак да је посао потцијењен. Они раде по уговору, плаћени су око 350 КМ, проводе читав наставни процес са дјететом, а током распуста не добијају ништа“, каже Којићева.

Додала је да постоји и проблем што асистенти траже да помажу ученицима у првом, другом или трећем разреду, јер је мањи број часова, а исто је плаћен.

Једна дјевојка која је радила као персонални асистент прошле године каже да је тај посао веома одговоран, тражи стоодстотну посвећеност дјетету, а мало је плаћен.

“Чим сам добила посао учитељице у другом граду, напустила сам посао персоналног асистента. Било ми је жао тог ђака са којим сам радила, био је баш тужан, али једноставно – отишла сам због боље плаћеног посла”, рекла је она.

Драган Гњатић, предсједник Синдиката образовања, науке и културе РС, рекао је да би било пожељно због дјеце са сметњама у развоју, која су дио нашег друштва, да персонални асистенти више учествују у наставном процесу и да имају боље услове рада, а самим тим и боље плате.

“Вјерујем да ћемо у наредном периоду наметнути и покушати ријештити тај проблем у најбољем интересу дјеце, а онда и тих људи који су школовани и потребни овом друштву”, рекао је Гњатић.

Он истиче да би требало радити на томе да асистенти имају уговоре на неодређено вријеме и плате које их сљедују по закону.

Додао је да је недавно добио непотписан допис из Бијељине поводом поменутог проблема, те је позвао све њих да се укључе у Синдикат како би имали већу снагу.

Драган Ковачевић, директор ОШ “Доситеј Обрадовић” у Бањалуци, каже да дјеца са сметњама у развоју до сада нису имала проблема с ангажманом персоналних асистената у њиховој школи, те да код њих сва дјеца у школи имају асистенте, а да је њихова школа препозната по успјешном раду са дјецом са посебним потребама.

У основним школама широм РС за ову школску годину Министарство просвјете и културе РС дало је сагласност за ангажовање и финансирање 315 асистената за ученике са сметњама у развоју.

Додају да је финансирање асистената за ученике са сметњама у развоју дефинисано Правилником о нормативима и стандардима за финансирање основних школа.