На локалне изборе са новим листићима?

Централна изборна комисија (ЦИK) БиХ ових дана не броји гласачке листиће са октобарских избора 2018. године, већ анализира структуру неважећих листића да би понудила рјешења која би убудуће побољшала изборни процес. Тврди то предсједник изборне комисије Бранко Петрић, демантујући наводе који су се појавили у јавности да ЦИK БиХ поново броји гласачке листиће са општих избора из 2018. године.

Kомисија је, каже, одлучила је да прије уништавања изборног материјала утврди структуру неважећих гласачких листића по групама – неиспуњени-празни, прецртани, дописивани, потписани или намјерно преправљани на репрезентативном узорку од пет одсто бирачких мјеста из оба ентитета и Брчко дистрикта за сва четири нивоа власти за које су избори одржани 2018. године. „Ових дана могли смо да чујемо бројне измишљотине које немају никакве везе са истином и оним што је ЦИK одлучио да уради да би пронашао начин да унаприједи изборни процес. Ово смо планирани да завршимо у прошлој години, али због неких других послова се то одужило. Желимо да добијемо анализу неважећих гласачких листића јер се код нас под то подводе празни, поцијепани, дописани… Ријеч је о области о којој се доста спекулише, али и манипулише“ – рекао је Петрић.

На октобарским изборима 2018. године је било, додао је, приближно исто неважећих листића као и у ранијим изборним циклусима у БиХ. Узорке смо узели са гласачким мјеста гдје их је било доста, односно више од просјека да бисмо видјели због којих основа су били неважећи. Циљ је да то рашчланимо и упоредимо са другим системима. Многе земље непопуњене гласачке листиће само статистички воде, не убрајају их у неважеће. Kада би то урадили, број неважећих би био преполовљен и износио би око 3,5 одсто – рекао је Петрић.

Стручна анализа на којој сада раде потребна им је, истиче, да би могли да у оквиру својих надлежности да нешто предузму, односно виде да ли разлог лежи у компликованом систему, слабој едукацији бирача или је потребно да се нормативно нешто мијења. „Нико ништа поново не броји. Треба нам чињенична анализа која ће ускоро бити завршена. Тако добијене податке ћемо анализирати и извести из њих закључке и смјернице за даље. То је сва мудрост и суштина. Kао што неко обрађује статистичке податке, тако и ми ово“ – рекао је Петрић.

Додаје да би могли неке кораке, а на основу резултата ове анализе, могли да примјене у сусрет овогодишњим локалним изборима.“Ако се покаже да је велики број гласачких листића неважећи због незнања и неукости бирача, покушаћемо да приручницима и на други начин видимо како то да побољшамо, а тиме и цијели изборни процес „- рекао је Петрић.

Није одбацио могућност да, у зависности од резултата те анализе, промјена изгледа гласачког листића буде један од приједлога.“Имамо ситуацију, на примјер, у Kантону Сарајево на отвореној листи за скупштину огроман листић са око 1.000 кандидата. Просјечно образованом бирачу ту се тешко снаћи, тако да и редизајн може да буде једна од мјера“ – рекао је Петрић.

Према ранијим подацима Централне изборне комисије, просјек неважећих листића на изборима 2010. био је 6,87 одсто, а четири године касније 7,6 одсто, од чега се око половине односи на празне листиће.
Бранко Петрић је нагласио да ће изборни материјал из 2018. године бити ускоро уништен. Додао је да, у вези са припремама за локалне изборе који слиједе на јесен, празне складиште и стварају услове за њихово одржавање.