Након 31 године поново у школским клупама

Једна од најуспјешнијих генерација которварошке Основне школе „Братство-јединство“ окупила се поново у школским клупама и након 31 године евоцирала успомене на најљепше године свог живота.

Генерација која се може сматрати изузетном, баш посебном, већ трећу годину у низу обиљежава матуру и његује пријатељство, јер је његова вриједност немјерљива.

А да нису заборавили ђачке дане и вријеме проведено у школским клупама најбоље говоре ријечи данашњег директора Основне школе Душана Петрушића, којем су уручили кошаркашке табле, обручеве, лопте и мрежице, како би нове генерације проводили више времена на школском игралишту.

„Заиста сам дирнут овим гестом и немам ријечи којима могу да опишем моје лично, али и задовољство свих запослених у нашој образовној установи. Из њихове приче сам сазнао да су мушки чланови ове генерације већину времена проводили на школском игралишту, тако да је ово поклон за генерације које долазе и примјер који треба да слиједе“, истакао је Петрушић.

Поред 22 ученика на обиљежавању годишњице матуре присутни су били и наставници биологије Војка Столић и Ранко Гавранић, српско-хрватског језика Мира Олујић и Жељко Делић, њемачког језика Томо Олујић и географије Бранко Русмир.

„Била је ово једна од респектабилних генерација у сваком погледу и драго ми је што су данас успјешни људи који имају породице, а понеки чак и унуке. Једноставно, животна судбина расула их је широм свијета, али као у Бајагиној пјесми „Моји су другови“ увијек кад се сретну направе атмосферу за памћење“, рекао је наставник географије у то вријеме Бранко Русмир.

Бивши ученици, а дошли су из Америке, Холандије, Аустрије, Њемачке и Словеније, су се присјетили бројних згода и незгода из ђачких клупа. Вријеме у којем су одрастали, како истичу, било је потпуно другачије од садашњег, срећно и безбрижно.

„Без обзира на наше пословне обавезе почетак августа је резервисан за традиционално окупљање. Јединствен је осјећај видјети насмијана лица, људе којима, показали су то и овог љета, никад ништа није тешко“, нагласио је Мухамед Шкорић, који је стигао из Холандије и захваљујући ангажману његових послодаваца (Jordi Linneman i Jorryt Taekema) уручена је донација Основној школи.

Зијада Скопљак већ дуги низ година живи и ради у Аустрији и истиче како је сусрет са школским друговима за њу изузетно емотиван.

„Вријеме као да се вратило, заиста не могу да опишем тај осјећај. Просто је незамисливо да је протекло толико година, а да смо поново заједно. Захвалност за наше данашње каријере дугујемо учитељима и наставницима, који су нас учили да логички размишљамо, како треба да учимо и да заволимо нова сазнања“, поручила је
Скопљакова.

Матуранти генерације 1975 су се присјетили свих својих другова, а посебно је било емотивнно присјећање на недавно преминулог Самира Арапа.

„Изгубио је битку са опаком болешћу, као и његова супруга, али наша је обавеза да пружимо подршку његовој дјеци и то ћемо чинити сваке године“, поручили су матуранти „хуманитарци“.

Разиграни и весели матуранти су се дружили до касно у ноћ у једном од которварошких ресторана. И заслужили су. Уз фину гастрономију и тактове музике који су их подсјећали на најљепше дане њиховог одрастања.