Обиљежавање Великог четвртка

Православни вјерници обиљежавају данас Велики четвртак као сјећање на Тајну или Посљедњу вечеру Исуса Христа и његових ученика.

Ово је један од најзначајнијих дана у току Велике или Страдалне недјеље када је установљена света тајна причешћа, најсветија тајна евхаристије.

Према јеванђелским записима, Христос је на Тајној вечери благословио хљеб и, подијеливши га апостолима, рекао: „Ово је тијело моје које се за вас ломи ради опроштења гријехова“.

Затим је узео чашу вина и додао: „Пијте из ове чаше сви, ово је крв моја Новога Завјета, која се пролива за вас и за многе, ради отпуштања гријеха“.

Христове ријечи понављају се на Велики четвртак на литургијама прије причешћа вјерника, по узору на прво причешће Христа и његових апостола.

Празник је један од дана одређених за причешће вјерника, који су поштујући православни канон, „постили на води“ најмање пет посљедњих дана.

На литургијама се вјерници причешћују хљебом или нафором – тијелом Христовим и вином које је симбол његове крви проливене за спас људског рода.

Празновање у свим храмовима Српске православне цркве почиње литургијом Светог Василија Великог која се служи десет пута годишње, на све велике православне празнике. 

Народ вјерује да и највећим грешницима, који се причесте на Велики четвртак, гријеси бивају опроштени.

Завршетком литургије престаје се за звоњењем, већ се клепа, удара у дрвену даску, све до сахране Христове. Послије литургије дозвољено је јести на уљу и попити нешто вина.

Велики или Часни или Васкршњи пост траје шест недјеља, а они који се придржавају правила поста, прве и посљедње недјеље не једу чак ни рибу, већ другу посну храну, припремљену на води, без уља.

Велики четвртак у разним мјестима обиљежава се низом обичаја. Иако важи за велики празник, Велики четвртак је у потпуности посвећен ратарству. Сви радови су забрањени осим сијања лубенице.

Вјеровало се да ће лубенице, ако се посију на овај дан, бити напредне. Такође су рађене обредне радње око стоке, како би била здрава, јака, како би се множила и давала млијеко.

На Велики четвртак обичаји су да жене одлазе на ријеку гдје пале свијеће, које причвршћују на малим даскама, и пуштају их низ воду. Овај ритуал посвећен је душама мртвих. У манастиру Троноша на овај дан пали се велика свијећа, неколико десетина килограма тешка. Она се, затим, током читаве године пали, док се не донесе нова свијећа, тј. до сљедећег Великог четвртка. На Косову се на Велики четвртак фарбају јаја. Прво офарбано јаје тога дана зове се страшник и за њега се вјерује да штити кућу од болести, урока и временских непогода. Некада су се јаја фарбала копривом и љуском од лука, а прво обојено јаје. „чуваркућу“ дјеца односе на њиву и ту га остављају да га сунце огрије. Послије подне се јаје враћа у кућу, гдје се чува цијеле године.