Отворена изложба ,,Милева Марић Ајнштајн“

Изложба о биографији Милеве Марић Ајнштајн, која се требала одржати у Кино сали, због техничких разлога премјештена је у Основну школу Свети Сава Котор Варош. Изложба је отворена данас и трајаће до 13.априла, а грађани ће исту моћи посјетити у временском периоду од 11 до 20 часова.

Генерални секретар Савеза иноватора Републике Српске Љубиша Пашић рекао је да је
ово једна од њихових активности које се проводе с циљем да се од заборава отргну
српски великани из области науке.

,,Раније смо у Републици Српској имали изложбе о Николи Tесли, Милутину Миланковићу, Михајлу Пупину, а сад је на ред дошла и Милева Марић Ајнштајн о којој наша јавост мало зна и у школама јој се, нажалост, мало поклања пажња, а она представља вриједност коју не смијемо заборавити“, рекао је Пашић. Он каже да се Милева Марић Ајнштајн често представља само као супруга генијалног научника Алберта Ајнштајна који је увео модерну физику, пољуљао темеље пређашњих теорија и отворио нове видике.

,,Мало се зна да му је она била главна подршка, главни инспиратор из њихових студентских дана. Они су у кратком периоду успјели да дођу до значајних теорија. Помогла му је као изврсни математичар и физичар“, истиче Пашић.

Он је додао да треба још много истражити како би се дошло до праве истине о њеном доприносу чувеним теоријама по којима се Ајнштајн прославио.

Милева Марић Ајнштајн је била српска математичарка и прва супруга Алберта Ајнштајна. Рођена је 29. децембра 1875. године у Тителу у Аустроугарској монархији (данашња Србија), а умрла 4. августа 1948. године у Цириху у Швајцарској.

Милева Марић је била једина жена која је 1886. године примљена на Државну политехничку школу (ETH) у Цириху, те тек пета која је добила прилику да се образује у тој академској установи. Била је тек друга жена која је завршила цео студиј на Одсеку за математику и физику, али није успела да положи стручни испит. Године 1902. је из ванбрачне везе с Ајнштајном родила ћерку Лизерл која се убрзо разболела и брзо по рођењу преминула, а према другима дата је на усвајање у Србији. Милева и Алберт су се венчали су 1903. године и касније добили два сина Ханса Алберта и Едуарда. Разишли су се 1914. године, а Милева се са синовима из Берлина вратила у Цирих. Званично су се развели 14. фебруара 1919. године, а он се исте године поново оженио. Када је 1921. године Ајнштајн добио Нобелову награду новац је дао Милеви како би могла да издржава синове. Године 1930. њихов син Едуард је доживео нервни слом и дијагностикована му је шизофренија. Едуард је убрзо хоспитализован, а Милева је продала две од три куће које је са Албертом поседовала. Алберт је учествовао у лечењу Едуарда и након што је са другом женом Елзом емигрирао у Сједињене Америчке Државе. О значају Милеве Марић у развоју науке, а нарочито Ајнштајнових идеја и теорија и данас се много полемише. Док једни тврде да му је активно помагала у истраживањима, те решавала сложене математичке проблеме, други истичу да њено активно ангажовање у Ајнштајновим достигнућима не може да се докаже.

Милева Марић је рођена 1875. године у војвођанском градићу Тител. Била је најстарије од троје деце Милоша Марића и Марије Ружић Марић. По рођењу јој је ишчашен кук, па се Милева целог живота борила с овим хендикепом. Убрзо након њеног рођења Милош је окончао војну каријеру и прво прихватио посао на суду у Руми, а касније у Загребу. Са млађом сестром Зорком и братом Милошем одрастала је у бројним градовима. Године 1886. Милева је уписала Женску гимназију у Новом Саду, али је већ следеће године прешла у Гимназију у Сремској Митровици. Била је једна од најталентованијих ученица када су у питању физика и математика. Почетком 1890. године похађала је Краљевску српску школу у Шапцу, а годину дана касније отац је успео да је упише у средњу школу у Загребу, коју су пре ње похађали искључиво дечаци. Положила је пријемни испит и 1892. године кренула у десети разред. У фебруару 1894. године добила је специјалну дозволу да слуша предавања из физике, а у септембру исте године положила је завршне испите. Њене оцене из физике и математике биле су међу најбољима у школи, те је примила бројне награде. Исте године се озбиљно разболела, те одлучила да се пресели у Швајцарску и у Цириху упише Женску средњу школу. Године 1896. положила је матурски испит и уписала медицину на Универзитету у Цириху. Након једног семестра прешла је на студије математике и физике на Државној политехничкој школи. Положила је пријемне испите са просечном оценом 4,25 од могућих 6. Зато је стекла право да предаје физику и математику у средњим школама, отприлике у исто време када и Ајнштајн. У групи од шест студената била је једина жена, те тек пета које је успела да упише ETH, што је било импресивно јер у то време жене нису радо примане на факултете. Морале су да буду изузетно талентоване, те прођу бројне тестове како би уписале ETH.

Када је у питању Милевин допринос науци, постоје две различите теорије. Многи стручњаци у области физике, као и историчари тврде да је она имала велики утицај на Ајнштајнова истраживања и открића, па самим тим и велика достигнућа. С друге стране, постоје и они који кажу да је Милева била његова партнерка и да му је можда само материјално помагала у његовим истраживањима. Њихов први син Ханс Алберт једном приликом је изјавио да је његова мајка када се удала за Ајнштајна одустала од науке. До конкретног закључка да ли је Милева Марић учествовала у Албертовим истраживањима поједини историчари долазе на основу писама које су једно другом слали. Наиме, Анастасија Хајди Ларвол, норвешка историчарка је међу онима који тврде да су они научне радове писали заједно, те да им је план био да створе и промовишу генијалног научника који ће обезбедити егзистенцију за породицу. Доказ за ову тврдњу Ларвол проналази у писмима које је Ајнштајн слао Милеви. У њима се могу прочитати бројне и нежне изјаве љубави, али и математички задаци чија је решења тражио управо од ње. С друге стране, Милевина писма су малобројна и некомплетна, а Ларвол и један шири круг историчара сматра да су чак и цензурисана. Наиме, они тврде да су из њих избачени математички прорачуни и научне инструкције које је давала свом супругу.

Разлог за такав вид сарадње многи проналазе у самом концепту времена и околностима у којима су живели. У тадашње време било је веома ретко, па чак и забрањено женама да учествују у научним истраживањима. Тек њих неколико десетина је успело да се стекне право да се школује на престижним универзитетима и да развијају своје таленте. Ларвол додаје да су се тада научним истраживањима у Европи бавиле само три жене. У прилог овим тврдњама иду и чињенице да је Милева Марић током школовања на Универзитету у Хајделбергу проучавала фотоелектрични ефекат, а након тога и четверодимензионалну геометрију која је математичка база теорије релативитета. Оно због чега Ајнштајна данас сматрамо генијем јесу управо закључци о овим научним темама. Нобелову награду за физику он је добио за објашњење фотоелектричног ефекта. Не умањујући значај Алберта Ајнштајна Аврам Федоровић Јофе, руски физичар је изјавио да је у својим рукама држао оригинална три најважнија научникова чланка потписана с „Ајнштајн – Марити“. Ако се узме у обзир да је швајцарска верзија Милевиног презимена „Марити“, може се закључити да је и она имала удела у његовим достигнућима. С друге стране, велики је број оних који сматрају да не постоји довољно доказа којим се потврђује сумња да је Милева помагала Алберту током развоја његових теорија. Међу њима су чак и они који тврде да управо писма сугеришу на њихову сарадњу, барем до 1901. године, пре него што су рођена њихова деца.

О значају Милеве Марић Ајнштајн довољно сведочи споменик у близини њене куће у Цириху који је подигнут 2005. године. Исте године у Сремској Митровици постављена је биста пред средњом школом коју је Милева похађала. Још једна биста са ликом српске научнице постављена је у кампусу Универзитета у Новом Саду. Школа у родном Тителу носи њено име. Шест година након њене смрт постављена је спомен плоча испред клинике у којој је умрла. У јуну 2009. године је на гробљу Нордхајм у Цириху подигнут меморијални споменик.