„Побједник остаје: преко 15 година рекреативне магије на паркету“
Већ више од 15 година, два пута седмично, у спортској сали основне школе Забрђе (некад и Врбањци, а зна се играти и у спортској дворани), одржава се традиција коју није лако прекинути. Ту, на паркету који понекад више памти падове него голове, игра се мали фудбал – али са срцем. Игра се 4 на 4, мали голови, правила јасна:10минута, побједник остаје, губитник на клупу. Ако је неријешено, пенал од гола до гола – на празан гол, наравно, јер овдје се тренира и мирна нога и стабилна психа.
Ова екипа је шарена, као руска салата – ту су директори, приватници, занатлије, возачи, студенти, пензионери… Кад се обуче шорц, сви су исти. Овдје није важно ко си ни шта си – само како играш и колико си посвећен екипи.
ЛИКОВИ КОЈЕ МОРАШ УПОЗНАТИ
Дрx – легенда. Најредовнији, најупорнији, и вјероватно човјек с највише „дриблинга који су довели до гола… противника“. Воли лопту као дијете чоколаду. Ако је код њега, рачунај да неће брзо доћи до тебе. Али нек’ је њему лијепо.
Круле – такмичарски дух на максимуму. Доводи играче из „резерви“, зове појачања, анализира све и прави тактике као да се спрема за Лига шампиона. Некад упали, некад баш и не, али му се мора признати – озбиљност му је средње име.
Ту је и Чедо, тихи лидер са својом „златном средином“. Нису најбржи, нису најјачи, али кад се посложе, оду кући с највише побједа. Његова екипа је као ракија – кад се одмјери како треба, сви падају.
Два сата чистог живота
Термин траје 2 сата. У тих 120 минута прођеш више емоција него у просјечној латиноамеричкој сапуници. – од смијеха, преко галаме, до псовки,. Дешавало се и да неко љутито изађе прије краја, али сви знају – кад дође нови термин, све се заборави. Као да ништа није било. Јер сви знају зашто су ту – због игре, због дружења, и због оног осјећаја након рекреације.
Дружење се не завршава крајем термина. Понекад се попије понеко пиво у свлачионици, а некад се екипа пребаци у градску кафану на анализу “шта је ко могао боље”. Организују се и феште на које су позвани сви рекреативци – а има их преко 30. Тада се не броје ни голови ни асистенције, већ само добра атмосфера и смијех који траје до касно. Јер ово није само група људи која игра мали фудбал – ово је друштво које живи за сваки наредни термин.
У земљи гдје нас свакодневно гуше лоше вијести, ова екипа даје наду да су добре ствари још увијек ту – у затвореној сали, на паркету који све памти и међу људима који нису заборавили како се дијели лопта. И осмијех.