Почела „борба“ против пластичних кеса у Бањалуци

Од 1. јануара на касама бањалучких маркета више не можете добити бесплатну кесу. Пластичне врећице се од ове године плаћају.

Једна обична врећица кошта 0,05 KМ, односно пет фенинга. Трговачки ланци кажу да су на сопствену иницијативу донијели одлуку да наплаћују кесе.

„Ова одлука донесена је на основу еколошке иницијативе трговачких ланаца са циљем подстицања мање употребе пластичних кеса и утицаја на смањење загађења наше животне средине,“ пише у објавјештењу на улазу у маркете.

Још увијек није јасно да ли ће маркети новац од продаје кеса уплаћивати у неки посебан фонд. Иако је ово добровољна иницијатива трговаца, Нацрт закона о управљању отпадом Републике Српске, који је ове године усвојен у Народној скупштини, предвиђа да наплата пластичних кеса постане обавезна.

„У сврху финансирања система управљања посебним категоријама отпада (пластичне кесе, батерије, акумулатори, гуме, електрични и електронски производи и опрема, уља и моторна возила) разрађен је систем обрачуна и плаћања накнаде за оптерећивање животне средине овим врстама отпада“, објашњено је у Министарству еколигије у образложењу нацрта закона.

Према истом закону сваки произвођач пластичних кеса биће дужан да плати накнаду у износу од 0,30 KМ по килограму, за оптерећивање животне средине том врстом отпада, а предвиђена је и обавеза трговца да на продајном мјесту робе или производа наплаћује пластичне кесе.

ЕУ забранила једнократну пластику
Еврпска комисија донијела је одлуку да се од 2021. године забрани производња и употреба једнократне пластике. Тањири, чаше, сламке, пластични штапићи за уши, пластични есцајг, кашичице, држачи за балоне и поклопци неће бити кориштени у земљама Европске уније од сљедеће године.

„И ова мјера представља усклађивање с ЕУ законодавством у погледу смањења потрошње лаганих пластичних кеса за ношење“, прецизирали су у Министарству.

Међутим, пластичне кесе у које се пакују воће и поврће прије вагања у продавници и даље су бесплатне.

Тако је и Федерацији БиХ, гдје је још 2014. године донијета Уредба о наплати пластичних кеса према којој трговци који троше за властите потребе или стављају у промет пластичне врећице „трегерице“ плаћају накнаду за стављање у промет пластичне врећице у износу од 0,05 марака по комаду, односно 50,00 марака по једном паковању од 1.000 комада кеса. Накнада се плаћа Фонду за заштиту околине ФБиХ.

Од прошле године у том ентитету припрема се нова Уредба о накнадама за пластичне врећице дебљине пластичног зида до 50 микрона и односиће се на све врећице без обзира на величину и облик ручки. Тако да ће бити обухваћене врећице које се дају потрошачима у апотекама, продавницама ципела, врећице у које се вага и пакује поврће, врећице у пекарама, трговинама. То ће бити прелазна мјера до потпуне забране употребе пластичних врећица, а све у складу са најбољим свјетским трендовима и праксама.

Процјене кажу да се у цијелој Босни и Херцеговини мјесечно потроши чак око100 милиона пластичних врећица.

Искуства из региона показују да наплата ипак смањује употребу пластичних кеса. У Србији је након увођења наплате пластичних кеса смањена њена употреба за 80 одсто, а у Хрватској је наплата пластичних кеса уведена још 2005. године, а у протеклих шест година смањена потрошња пластичних кеса за 65 одсто.

Истовремено када је почела продаја пластичних кеса у Бањалуци, у Београду је на снагу ступила потпуна забрана короштења ових производа.

Статистичари наводе да је просјечна дужина кориштења кесе трегерице 12 минута након којих она постаје отпад који се рециклира у врло ниском проценту (један одсто). Пластика чини највећи дио отпада који се таложи у природи а чак четвртина, у коју су сврстане и кесе за једнократну употребу, потиче из домаћинстава. Оне се јако дуго задржавају у природи, јер им је период распада од 400 до 1.000 година.

Срећом, већина трговачких ланаца увела је врећице које су биоразградиве у року од неколико година. Бар тако пише на њима. Највећи проблем уствари јесте њихово неправилно одлагање (читај: бацање), а виђамо их свуда: по путевима, ријекама, језерима, на гранама древећа.