Помјери казаљку и шта ћеш добити?

Они који су ових дана поспани, лако ће утврдити разлог – спавали смо сат краће. Да ли је помјерање казаљки на часовницима одговорно и за неке друге тегобе, утврђује се и о томе се полемише барем два пута годишње. Шта је од аргумената које ћемо слушати наредних дана научно оправдано, објашњава Слободан Бубњевић из Иницијативе „Наука кроз приче“.

У свим земљама гдје се уводи указно вријеме, људима је непријатно када им недостаје сат времена сна, али, како истиче Слободан Бубњевић, много је непријатније губити сат времена сунца током више од половине године. То је и био мотив да се 1983. године код нас уведе ова мјера која и даље постоји у великом броју земаља у свијету.

Након истраживања која су у неким земљама показала да се непосредно по помјерању казаљки дешава више саобраћајних несрећа, више срчаних удара, да је лошија концентрација, почело је да се прича о одустајању од преласка на указно вријеме. Иницијатива долази у посљедњих десетак година из Руске Федерације, а и у Финској се о томе доста дебатује.

„Оно што би требало узети у обзир је да земље на сјеверу планете, због географског положаја, имају битно другачије ефекте ове мјере. Ситуација код нас није иста као у тим земљама“, нагласио је Бубњевић.

Према његовим ријечима, нема великог обједињеног паневропског истраживања које би говорило о ефектима помјерања казаљки на часовницима.

„Ми смо на самом истоичном ободу средњоевропске временске зоне и ми бисмо били једна од земаља које би биле оштећене и имали бисмо много краћу обданицу“, каже Бубњевић.

Чињеница је да не постоје исти аргументи за примјењивање указног времена у свим земљама Европе, па ни Европске уније, а камоли свим земљама свијета.

Неке земље су прије десет година укинуле указно вријеме, неке се још премишљају, па се јавља питање посљедица када би се дио земаља Европске уније опредијелио за једно вријеме, а други за друго.

„То је национално питање. У Србији постоји закон о рачунању времена. Између осталог, овакви разговори служе да би грађани били информисани. Ово је ипак прије свега питање ритма и начина живота.

Када усагласимо мјере да оне буду на нивоу цијелог континента то доноси неке економске бенефите, али то како нам је дан организован, то јест наш ритам који је добрим дијелом европски, то је најважније“, закључио је Слободан Бубњевић.
„Када бисмо одустали од преласка на зимско вријеме, што је национална мјера, посљедње недеље марта би свима било мало пријатније. Међутим, никада не бисмо имали дан после почетка Дневника 2, чак ни у јулу мјесецу када је дан најдужи.

Сунце би тада залазило у 19.27. С друге стране, ђаци који иду у другу смјену би се током цијеле школске године враћали по мраку“, објаснио је Бубњевић.

Осим тога, имали бисмо значајно већу потрошњу енергената током љета зато што бисмо устајали четири и по сата након изласка сунца.

„Најважније је у којем сте дијелу свијета. На сјеверу планете, на пример у Канади и Руској Федерацији ефекти нису велики јер је обданица краћа. С друге стране, на југу, прије свега у јужном делу Европе, у Италији, Грчкој, па и код нас, гдје људи зависе од туризма и од тога колико нам је дугачка обданица, код нас би требало да су ефекти много бољи“, рекао је Бубњевић.

Прелазак на љетње казаљке први пут је спроведен у Канади 1908. године. Потом, за вријеме Првог свјетског рата, уводе га Њемачка и Аустроугарска ради уштеде горива, а идеја је посебно заживјела током нафтне кризе 1972. године када се њом повела Француска, али и многе друге европске земље.

Показало се да прелазак на љетње рачунање времена погодује тржишту, посебно сектору саобраћаја као и слободним активностима на отвореном, а остварују се и мање уштеде у потрошњи енергије док се утицај на друге секторе привреде не може утврдити.

Према последњим подацима, у свијету чак 110 од 192 државе користи љетње рачунање времена.

(РТС)