ПРИЧА ВОДЕНИЧАРА БОЖЕ ЂЕКАНОВИЋА ЗА БЕОГРАДСКУ ”ИЛУСТРОВАНУ ПОЛИТИКУ”

Божо Ђекановић, угледни домаћин из Грабовице, један је од најстаријих воденичара у подвлашићком крају.

Пајник је воденице у засеоку Грабовачка Ријека, која је изграђена прије више од 70 година.
– Ову поточару су у давна времена градили мој отац и стричеви Блажо, Тедо и Гостимир, а обновили смо је 1971. године. Дотрајала брвна замијенили смо храстовим облицама, а обновили смо и кров – вели воденичар из Грабовице.

Признаје да су пајници воденице у Грабовачкој Ријеци посебно поносни на воденичарски камен испод ког се година ”провлачи” најквалитетније брашно на сјеверним обронцима Влашића.

– Овај жрвањ су наши преци на леђима чак из Травника донијели. Не знам колико им је било потребно да камену громаду из везирског града до Грабовачке Ријеке донесу, али сасвим је сигурно да су се поштено напатили. Дуго су, према причању старијих, трагали за добрим жрвњем и у Травнику им се коначно посрећило. За све ове године жрвањ нас никада није издао – прича Божо.

Са сетом се воденичар присјећа давних времена, када је поточара у Грабовачкој Ријеци без престанка чагртала, јер се брашно тада нигдје није могло купити, а бројну чељад из пајничких породица требало је прехранити.

– У воденицама су се прве љубави рађале, па и оне које су се криле као змијске ноге. Настајала су и пријатељства која ништа, па ни ратови нису могли уништити. Они искуснији воденичари, којима је око често за сукњом летјело, добро су знали коме ушур не требају узимати. Често смо знали у воденицама, крај огњишта, заноћити и пећи колаче. Дивна су то времена била и камо среће да се опет врате – каже воденичар.

Пајнички дани у овој воденици још увијек се, по узору на договор из давнина, поштују без обзира што се сада мање меље, па је и лакомица често замандаљена.

– Испоставило се да су наши стари добро знали шта раде када су млиниште куповали од комшија, јер овај поток никада није пресушио. И када су највеће суше настајале, воденица је чегртала и хранила нам чељад – прича воденичар Божо Ђекановић.

Око свих поточара у подвлашићком крају, па и око ове у Грабовачкој Ријеци, испредале су се свакојаке приче, али се она о вјештицама и вилама које је, наводно, у невремена доба походе и сада препричава.

– Ја виле и вјештице никада за свога живота нисам видио, али се причало како се некада знало десити да вјештица заустави воду на лакомици, па и воденица престане мљети. Наравно, велико је питање каква је вјештица могла воду преградити. Прије ће бити да је та вјештица личила на све осим на вештицу – загонетан је Божо Ђекановић.

”ИЛУСТРОВАНА ПОЛИТИКА – БЕОГРАД”