Шаховска прича Драгана Станковића и Нове Борића из Масловара

Живимо у рачунарском добу, са обиљем друштвених мрежа на интернету и сијасет друштвених игара, али је интересантно истаћи да је по посљедњим истраживањима неупоредиво најпопуларнија и уједно најстарија игра, шах! А због испреданих бројних легенди вјековима уназад, шах са правом носи и назив „древна игра”, што је и нашег шаховског шампиона из Масловара Драгана Станковића већ са четири године понукало да завири на таблу са 64 магична поља, и од тада па све до данас Станковић се не одваја од шаховских фигура.

Драган Станковић је ученик деветог разреда ОШ „Петар Петровић Његош“ Масловара, има 14 година, а већ 10 година се бави шахом.

„Шах сам научио играти са четири године захваљујући стрицу, а послије сам најчешће играо са својим братом Дарком и тако сам кроз игру са њим  заволио овај спорт и уз њега напредовао.  Од првог разреда члан сам школске шаховске секције коју води мој наставник и шаховски учитељ Ново Борић, и од тада се активно бавим шаховским спортом. Мој учитељ Борић је имао највише утицаја на мој шаховски развој кроз вишегодишњи рад у шаховској секцији, а много сам научио и од мог тренера из ШК „Котор Варош“, Сергеја Молчанова. До сада сам са различитих такмичења донио 40 диплома, 15 медаља и 6 пехара. У стандардном шаху имам 1730 рејтинг бодова, док у убрзаном шаху рејтинг ми износи 1863 бода. Моја најважнија и најзначајнија побједа у каријери је против мог учитеља Нове Борића који има рејтинг преко 2000 бодова“, истиче Станковић.

У наредном периоду га очекује сениорско Првенство ШК „Котор Варош“, потом ће узети учешће на турниру у Бања Луци, а након тога слиједи серија викенд турнира у Котор Варошу.

Један од најзаслужнијих људи за Станковићеве шаховске успјехе је Ново Борић наставник у ОШ „Петар Петровић Његош“ Масловаре и водитељ школске шаховске секције још од давне 1981. године.

„Драган је дошао и пријавио се у шаховску секцију већ у првом разреду и од тада креће негов успјешан шаховски пут. Најбитнија ствар код Драгана је та његова велика љубав према шаховској игри која је наслијеђена из породице, гдје поред Драгана и два његова брата играју шах, те његова посвећеност тренинзима, што је крунисано и његовим добрим резултатима. У складу са својим познавањем шаха, ја сам у почетку његовог бављења шахом утицао на њега колико сам могао и знао, али ме је Драган нешто касније почео у међусобним партијама побјеђивати, па са поносом могу да кажем да је „ученик превазишао учитеља“, што је ваљда и циљ сваког тренера, без обзира који је спорт у питању“, рекао је Борић.

Овај доброћудни просвјетар и шаховски заљубљеник убрзо одлази у заслужену пензију, док његов ученик и љубимац Станковић креће сљедеће године у средњу школу, али ће они иза себе оставити неколико веома перспективних младих шахиста као што су: Никола Јовановић, Никола Поповић, Александар Божичковић и Давид Ђаковић, тако да ће Масловаре наставити да његују своју богату шаховску историју, коју је још далеке 1972 започео легендарни Миленко Билбија који је и довео шах у Масловаре на велика врата.

Успјеси Драгана Станковића: