Шећерна болест све чешћа код малишана

Тренутно је, када је у питању дијабетес, највећи проблем са најмлађом популацијом јер од дијабетеса све више оболијевају дјеца млађа од седам година, казала је Гордана Букара-Радујковић, педијатар ендокринолог, а поводом Свјетског дана борбе против дијабетеса.

“Када мајке код беба од годину-двије открију да су пелене пуно теже, то је главни симптом да се обрате љекару. Иначе, дијете би стигло у бесвјесном, коматозном стању јер се то код мале дјеце брзо развија”, истакла је Букара-Радујковић.

Појаснила је да су фактори који највише доприносе оболијевању најмлађе популације промјена животне средине и измјена генетског фактора.

“Већи је број и дјеце која су гојазна. То може довести до дијабетеса код старије дјеце или адолесцената”, казала је Букара-Радујковићева.

Љубиша Сандић, предсједник Удружења дијабетичара регије Бањалука, казао је да је на инсулину од четврте године.

“Четрдесет година болујем од хроничног дијабетеса и с временом нико не може избјећи компликације, али добрим терапијама и што бољим контролама их можемо одгодити да се дешавају касније”, казао је Сандић.

Нагласио је да се успјешно изборио са сљепилом које је посљедица дијабетеса те да након двије операције види 100 одсто.

“Шећер погађа сваки дио организма: од бубрега, срца, плућа, до очију, нагриза периферне крвне судове и све остало”, истиче Сандић.

Навео је да је у Удружењу најбитнија размјена информација и међусобна подршка.

“Дјевојка која има Даунов синдром доживјела је мождани удар па смо ми из Удружења ишли да обиђемо њу и мајку с којом живи, како бисмо им пружили подршку и да виде да нису саме”, прича Сандић те додаје да су посјетили и члана Удружења којем су ампутиране обје ноге, а који станује на трећем спрату, као и дјевојку која борави у сигурној кући.

Поручио је да је најбитније да се на дијабетичаре не заборавља током године, те да Свјетски дан борбе против дијабетеса не буде једини дан када се обраћа пажња на то обољење. Додао је да би било пожељно да има више тракица за дијабетичаре.

“Потписали смо меморандум са Центром ‘Заштити ме’, тако да ћемо имати активности сваки мјесец”, упозорио је Сандић.

Сњежана Поповић-Пејичић, национални координатор за дијабетес РС и специјалиста ендокринологије, казала је да ће мото Свјетског дана борбе против дијабетеса ове и сљедеће године бити “Дијабетес и породица” те истакла да је у РС око 90.000 људи обољело од ове болести.

Навела је да је дијабетес типа један имунолошка болест код које наступа апсолутни недостатак инсулина гуштераче, те да се он не може превенирати, док је дијабетес типа два превентабилан.

“Превенција се састоји у промјени стила живота. Мјере за промјену начина живота су област исхране, физичка активност, регулација тјелесне тежине и прекид пушења, што су уједно и фактори ризика за настанак дијабетеса типа два“, истиче Поповић-Пејичићева.

Упозорила је да су око 90 одсто обољелих пацијената од дијабетеса типа два гојазни, те да се у његовој превенцији првенствено треба борити против вишка килограма.

“Они који у породици имају некога ко је већ оболио од шећерне болести су у појачаном ризику, јер је ова болест насљедна и морају се трудити да одржавају нормалну тјелесну тежину, а поготово да буду физички активни јер физичка неактивност је окривљена као врло значајан фактор за настанак дијабетеса типа два”, наводи она.

Додала је да око 70 одсто дијабетичара умире од кардиоваскуларних обољења, а која су најчешћа компликација.

Данас ће широм БиХ бити организоване акције бесплатних превентивних прегледа грађана. За грађане ће бити организовано мјерење шећера у крви, као и савјети љекара о значају здраве исхране и физичке активности.

Мање слаткиша, више поврћа

Сњежана Поповић-Пејичић, национални координатор за дијабетес РС и специјалиста ендокринологије, поручује да би за контролу и превенцију дијабетеса требало јести храну са мање концентрованих шећера, односно слаткиша, мање масти животињског поријекла, да се употребљава калоријски лакша храна, уз конзумацију поврћа и воћа које је богато дијетним влакнима.

“Треба користити угљене хидрате, односно шећере у неком укупном дневном уносу од 55 до 60 одсто, али угљене хидрате из воћа и поврћа, а избјегавати колаче, чоколаду…”, савјетује Поповић-Пејичићева.