Сезонска депресија – утицај тмурних и хладних дана

Многи се радују зими и празницима, али постоје људи којима овај дио године тешко пада, јер хладно вријеме без сунца може значајно утицати на појаву сезонске депресије. Има веома сличне симптоме као и клиничка депресија, те стручњаци кажу да је професионална дијагноза кључни први корак ка лијечењу.

Када се преселио из Јужне Африке у Њујорк, Норман Розентал је примјетио да се осјећа депресивније током хладних, кратких дана градских зима него у својој домовини.

„То је била болест која се крила на видику јер су људи говорили ‘па тако се сви осјећају зими’. Нису је видјели као изљечиву“, каже Розентал, психијатар.

Прије 40 година објавио је први научни рад којим је дефинисао сезонски афективни поремећај (SAD) – познат и као сезонска депресија, који се сматрао врстом депресије изазване тамним зимским данима. Накнадне студије су откриле да овај облик депресије варира у зависности од географије.

Нормално је да расположење варира у зависности од годишњих доба, па чак и да се људи осјећају мало лошије зими, кажу стручњаци, али они који пате од сезонског афективног поремећаја доживљавају симптоме клиничке депресије.

„Потпуно су исти – губитак интересовања за ствари, поремећен сан, значајне промјене у исхрани или апетиту, губитак енергије, умор, потешкоће са концентрацијом“, каже Кели Рохан, психолог.

Најчешће пријављени симптоми зимске депресије су хиперсомнија – жеља да се спава више него обично и повећан апетит: „Као да људска бића покушавају да хибернирају“, каже Пол Десан, психијатар.

Зашто долази до сезонске депресије

„Прилично је прихваћено да је окидач кратак фотопериод, број сати од зоре до сумрака. То је најјачи предиктор када симптоми почињу“, каже Рохан.

Али зашто се чини да мање дневне свјетлости неке људе чини клинички депресивним? Једна од водећих теорија је да промјена дневног свјетла омета ослобађање мелатонина у нашем тијелу, хормона који мозак ослобађа сваке ноћи да би подстакао сан. Процес је дио нашег циркадијалног ритма, нашег урођеног биолошког сата који диктира када спавамо и када се будимо. Наш унутрашњи сат се окреће јутарњим свјетлом, али како се зими смањује количина дневне свјетлости, мелатонин се може касније ослободити и касније нестати, каже теорија.

„Тај будилник се можда укључује ујутру, али тијело је још увијек у стању биолошке ноћи. Још увијек није јасно зашто поремећени циркадијални ритам доводи до депресије, умјесто да се само осјећамо да смо уморни“, наглашава Рохан.

(интернет)