Сјећања: Липе чувају успомену

Када у ове спарне дане стариjи Которварошани пролазе испод крошњи процвјеталих липа, многи се сјете, не без разлога, Вељкa Љубобратовића. Чика Вељко, како су га станoвници овог града ословљавали, читав животни вијек је поклонио узгоју шума и озелењавању града.
Љубобратовићи су према казивању стигли из Лике, потом су живјели у Масловарама, одакле су дошли у Котор Варош. Вељко је са супругом Дојом живио у кући од седре, преко пута српске православне цркве, Рођења пресвете Богородице. Которварошани га се сјећају по високом стасу, са шеширом на глави, увијек спремном на шалу.
Чика Вељко је цијели радни вијек провео узгајајући шуме. Радио је у тадашњој шумској управи, у којој је бринуо да се шуми врати узето. Посебно је био ангажован у рано прољеће и јесен, када је обављао пошумљавање шумских површина. Радовао се када би видио да стасају млади шумски засади. Говорио је да без шуме нема живота. Поред посла на узгоју шума, стизао је да засади бројне саднице липа, црногорице и брезе, уз главну которварошку улицу. Када су липе порасле, у прољеће их је скраћивао и окопавао. У вријеме цвјетања опомињао би несавјесне појединце да не ломе гране младих липа. Пријатељима је говорио да није тешко одгојити липе него развити културу да се дрвореди сачувају. Када је уз главну улицу почела изградња објеката мале привреде, многе Вељкове липе су посјечене. Неке од одсјечених су дуго остале крај темеља. И у скорије вријеме несавјесни појединци уништавају стабла липа које је чика Вељко прије више од шест деценија садио. У циљу очувања трајне успомене на допринос чика Вељке који је дао на значају узгоју шума на подручју општине и подизању дрвореда у нашем граду било би пожељно једној улици, зеленој површини или еколошкој секцији дати његово име, да га се будуће генерације сјећају. Уколико се то не подржи, остале су липе крај тротоара које праве хлад и чувају успомену на чика Вељка који више од четири деценије почива на которварошком српском православном гробљу Баре.
Након што је саслушао дједово казивање о чика Вељки ученик которварошке Основне школе „Свети Сава“ је на крају кратке пјесме о дрвореду липа написао: „Чика Вељко, поносан буди, јер ће те се за твој дрворед липа увијек сјећати добри људи“.
Д.К.