Сјећање на димњачара Чеду Стојановића

Међу бројним саговорницима остало је посебно сјећање на которварошанина Чеду Стојановића, учесника НОР-а, некадашњег тапетара у которварошком Грађевинсском предузећу “Рад“, који је након одласка у пензију дуго чистио димњаке.
-Прво је чистио своје, а онда су га почели позивати и остали станари да им очисти димњак. Пошто није имао конкуренције димњачарски посао му је добро кренуо – писао је „Глас Српске“.
Свашта је Чедо проналазио у димњацима, од забетонираних цигли до мушке и женске одјеће. Тамо гдје је тешко пролазила сајла и четка , искусни димњачар је користио тешку ћускију. Уколико је неко имао замјерки, Чедо је настојао да у што краћем року поново очисти димњак. У разговору је истицао, да му није јасно ради чега се млади не опредјељују за димњачарски посао. Јесте да се није лако пењати на кровове, понекада и по невремену, али говорио је да се од од чишћења димњака може добро зарадити.
Иако је био близу 80-те, здравље га је добро служило. Деценијама је пушио, посједовао је индијску лулу, али у посљедње три године није дуванио. Понуду домаћина да послије успјешно обављеног посла на крову попије кафу и пиће није одбијао…Када није чистио димњаке насађивао је сјекире или плео.
Љети је брао цвијет липе за дугу зиму. Једном се оклизнуо са стабла, па су га комшије однијели у которварошку Хитну помоћ. На срећу није било тежих посљедица…
У току љета волио је ћаскати са комшијама, док се њихао на љуљашци испред стана.Након смрти супруге Митре дуго је живео сам у примемљу зграде код градског биоскопа. Умро је изненада крајем новембра 2004-те у 79-ој години за јутарњом кафом. Вриједан, увијек расположен и спреман за шалу Чедо је остао у сјећању комшија и свих који су га познавали.

Д. Керезовић