Сјећање на Илку Гргића – фудбалску легенду Котор Вароша

У богатој и 96 година дугој историји Фудбалског клуба „Младост“ било је изузетних играча и истинских мајстора фудбала, али мало њих је по завршетку играчке и животне каријере наставио да прати, воли и дише за овај клуб као Илија Илко Гргић.

Чувено лијево крило „Младости“ је оставио неизбрисив траг у которварошком клубу, не само због својих игара и чаробних потеза са лоптом, него због људскости и карактера.

Каријера можда и најнеискориштенијег талента Крајине почела је на которварошким турнирима у малом фудбалу, гђе се морало доказати.

Своју фудбалску бајку је почео 1973. године, када су га познаваоци фудбалских прилика упознали на Мајском турниру у малом фудбалу. У екипи мјесне заједнице Забрђе се издвајао од осталих, био је најбољи стријелац турнира и било је логично да ће услиједити позив да своје умијеће покаже на великом терену.

Деби је био као из снова.

„Незаборавна ми је та моја прва утакмица против „Електробосне“ из Јајца пред домаћом публиком. Играли смо с најбољом екипом Крајишке зоне и постигао сам једини погодак за Младост (1:1)”, рекао је Илко, кога су саиграчи популарно звали „Грга“.

Овај тада 22-годишњи зидар, који је био запослен као кућни мајстор у органима управе Скупштине општине Котор Варош, играо је и у екипи ”Фужинара” у Равнама на Корошкем, а на неких 20-так утакмица у 1975. години постиже већ 11 голова (са Сејдићем је био најбољи стријелац екипе).

Епитет најбољег стријелца Младости са десет постигнутих голова, уз саиграча Николу Бркљача, понио је током јесење полусезоне 1976. године. Неухватљиво лијево крило, противнички играчи га ни ласом нису могли зауставити, страх и трепет за противничке голмане, сигуран егзекутор, само су неки од епитета који су красили Илку као фудбалера.

А он скроман, као и увијек, само је једно желио.

,,Моје жеље су да Младост остане у врху Крајишке зоне, да играмо нападачки фудбал, а као плод такве игре доћи ће и голови. Дивим се Раосу, Међедовићу и Сејдићу и волио бих да будем једнако добар играч као и они што су били“, знао је рећи популарни Грга.

Тих година су га у Котор Варошу памтили као једног од најбољих играча, оно што је Илко пружао у Младости незаборавно је. У екипи се осјетио дух заједништва, а у граду се причало само о фудбалу.

Илкине утакмице за Младост су биле као остварење његовог животног сна. У једној тврдој лиги, са много контакта, Младосташи су играли најатрактивнији фудбал.

Његови голови и продори по лијевој страни нису прошли незапажено, интересовање су показали Сарајево и загребачки Динамо, али је он каријеру наставио у Слободи из Новог.

Желио се доказати на босанскохерцеговачким теренима и у томе је успио. Остаје жал за Димамом, али судбина је тако хтјела.

„Нису се неке ствари поклопиле и путеви су нам се разишли. Међутим, вјерујем да ће мој унук и насљедник Леон једног дана заиграти у великом европском клубу, јер му бројни стручњаци предвиђају сјајну каријеру“, знао је рећи Илко о свом насљеднику, који брани боје аустријског Штурма.

Са 16 година је, као најмлађи играч Аустрије, Леон дебитовао у друголигашкој конкуренцији, а почео је увелико тренирати и са сениорском екипом.

Захваљујући маестралним партима и 160 постигнутих голова у свима категоријама Штурма постао је и најмлађи играч са професионалним уговором.

Аустријанци су препознали таленат и већ је стандардни члан њихове репрезенатције до 17 година.

„Преда мном је још много труда и рада да остварим своје зацртане циљеве, али вјерујем да је мој деда Илко поносан што сам кренуо његовим стопама. Шта год направим у својој каријери никада нећу заборавити колико је он био велики играч“, каже млади Леон.

Нажалост, добри и скромни Илко не може више да прати наступе свога унука. Прије два мјесеца је све Которварошане постресла вијест о смрти Илке Гргића, човјека који се 2014. године вратио у Котор Варош да ужива у пензионерским данима.

Престало је да куца срце једног великог човјека и још већег фудбалера. Живио је фудбал 24 часа, волио је своју породицу, у браку је стекао три сина, а осморо унучади су оплеменили његов живот.

Свима њима, а и нама који смо га познавали, остаје сјећање на виртуоза Илку, великог шаљивџију добре нарави и племените душе.