Шта смо прије пет година могли купити за 100 KМ, а шта можемо данас?

За 100 марака прије пет година могли смо купити 45 килограма хљеба, а сада тек 28 кг.

Према подацима Агенције за статистику БиХ, килограм хљеба од пшеничног брашна у октобру 2024, посљедњем мјесецу за који постоје информације, коштао је 3,6 KМ, а у октобру 2019. цијена је била 2,2 марке.

Анализа је показала шта се догађало са цијенама у протеклих пет година, односно колико је тада вриједило, а колико данас вриједи 100 KМ, а испоставиће се да је поскупјело све што грађани свакодневно купују.

Повећана је и цијена бијелог брашна, са 1,1 на 1,4 KМ, па рачуница показује да смо некада за 100 марака могли купити 91 кг, а сада 71 кг брашна.

Kилограм риже је са три скочио на 4,7 KМ, што значи да смо некада за „стотку“ могли купити 33,3 кг а сада око 21 килограм риже.

Дивљање цијена меса најбоље показује инфлацију која је задесила бх. грађане. Према подацима Агенције за статистику БиХ, јунетина без кости је са 13,3 отишла на чак 20,70 KМ. У пракси, некада смо за 100 KМ могли купити 7,5 кг јунетине, а сад око 4,8 кг.

Слично је и са свињетином с костима – умјесто некадашњих 8,4, плаћамо је 11,40 KМ, што значи да умјесто 11,9 кг, за 100 KМ можемо купити 8,8 кг.

Идентична је ситуација и са пилетином, која је са 4,5 поскупјела на 6,7 KМ, што значи да је, умјесто 22 кг, за 100 марака можемо купити свега 15 кг.

Идентична је ситуација и са пилетином, која је са 4,5 поскупјела на 6,7 KМ, што значи да је, умјесто 22 кг, за 100 марака можемо купити свега 15 кг.

У небо су отишле и цијене млијека, па за литар у тетрапаку, умјесто 1,4, издвајамо 2,3 KМ.

Рачуница је једноставна, прије пет година смо за 100 KМ могли купити 71 литар млијека, а сада тек 43.

Уље је коштало мање од двије марке. Статистичари су забиљежили, за литар је у октобру 2019. требало издвојити 1,9, а пет година касније 2,7 KМ. За износ за који смо некад могли купити скоро 53 литра уља, сада можемо тек 37.

Kилограм шећера је са 1,1 отишао на 1,8 KМ, што значи да смо за 100 KМ некада могли купити 91 кг, а сада 56 кг. Слично се десило и са соли – поскупјела је са 0,8 на 1,3 KМ. Дакле, умјесто 125, можемо купити 77 кг соли.

Мљевена кафа је са 13,1 поскупјела на 20,8, колико је килограм коштао у октобру 2024. Некада смо, дакле, за 100 KМ могли купити 7,6 кг кафе, а сада тек 4,8 килограма.

Ако се уз кафу волите засладити чоколадом, вјероватно памтите када је килограм био, наравно у просјеку, 16,40 KМ. Толико је, наводе из Агенције за статистику БиХ, кг чоколаде коштао у октобру 2019. године, а пет година касније кг кошта 25,6 KМ. Дакле, шест кг чоколаде се „истопило“ у 3,9 кг.

Синдикалци истичу да драстичну инфлацију није пратио раст плата у идентичном проценту.

„Kако вријеме пролази, грађани БиХ су све сиромашнији, а њихов економско-социјални положај све тежи“, рекао је Селведин Шаторовић, предсједник Савеза самосталних синдиката БиХ.

Према његовим ријечима, грађани БиХ излаз из ове ситуације налазе одласком у западне земље, односно државе ЕУ.

„Оно што је жалосно, они који не могу да оду, јесу наши пензионери, који дефинитивно већ поодавно немају могућност да имају три оброка дневно, а некима су упитна и два. Према томе, довољно је простора за власти свих нивоа да се коначно почну бавити питањима која живот значе и да престану са беспотребним препуцавањима и прављењем вјештачких криза“, нагласио је Шаторовић.

Снежана Шешлија, извршна директорица Удружења грађана „ТоПееР“ Добој, које се бави заштитом потрошача, истиче да не треба радити велика истраживања како бисмо видјели за колико нам је опао стандард.

„Није ми јасно како људи уопште преживљавају“, истакла је Шешлија, те додала да све указује да кроз институције система нисмо заштићени, тако да је, како напомиње, омаловажена вриједност новца.