Станари Дома “Рада Врањешевић” сами улазе у неизвјесни свијет одраслих

Већ ми се јавља несигурност шта након факултета, јер нико вам не може гарантовати посао. Штићеници очекују пуно од Дома, овдје стварно ураде све што могу. Било је ситуација да Дом нађе посао штићеницима по изласку, али неки то не искористе, те изневјере повјерење установе, казао је Невен Мишковић, двадесеттрогодишњи студент физиотерапије и штићеник Дома “Рада Врањешевић” у Бањалуци.

Мишковић, иако марљив студент, пита се шта ће бити с њим након изласка из Дома, у којем је провео досадашњи живот, а та несигурност прати сву дјецу и младе људе који немају родитељску заштиту.

“У Дому сам од другог мјесеца живота. Оца никада нисам упознао, а мајка је психички болесник. Сада студирам физиотерапију и радну терапију на ‘Апеирону’, чији сам стипендиста. Тренутно сам на пракси у Заводу ‘Др Мирослав Зотовић’, гдје су ме веома лијепо примили”, испричао је Мишковић.

Додаје да је било много дјеце његове генерације у Дому, њих 50, и да је само он наставио школовање након средње школе.

“Било је много дјеце која су имала боље оцјене од мене у средњој, али нису били упорни. Једна од мојих најбољих особина је што сам јако упоран”, говори Мишковић.

Додаје да ни Центар за социјални рад не може пуно да уради те да треба закон прилагодити, да се овим младим људима помогне, да имају запослење.

“Волио бих, наравно, да нађем посао у струци, а највише желим да кроз свој рад помажем дјеци”, рекао је Мишковић.

Младим људима у Дому поручује да вриједно уче и да буду дружељубиви, јер познавање великог броја људи је богатство.

Штићеници у Дому “Рада Врањешевић” могу боравити до 26. године уколико се редовно школују, а ако не студирају Дом напуштају када постану пунољетни.

Ови млади људи су неријетко препуштени сами себи, без породице, сродника, посла и мјеста за становање започињу самостални живот.

У Дому кажу да су веома поносни на своје студенте и све штићенике, али да не постоји рјешење којим би се овим младим људима загарантовало запослење.

Они који не наставе школовање од пунољетства се углавном боре из дана у дан да нађу и задрже посао, као и кров над главом.

Један од њих је и Ђорђе Крчмар (23), који је у Дому боравио од 2008. до 2013. године.

Крчмар каже да је након изласка из Дома живио код дједа, али да је сам након што је дјед умро прије двије године.

“Када су медији прије пар година писали у каквој сам ситуацији добио сам посао у једној фирми, али сам, због своје грешке, након неколико мјесеци добио отказ. Од тада немам посла, а сада ни кров над главом”, казао је Крчмар, који поново тражи запослење.

У Центру за социјални рад кажу да бивши штићеници најчешће траже подршку у виду запослења или новчане подршке, њима се пружи једнократна новчана помоћ или продужавања права на смјештај у установама социјалне заштите.

Унија послодаваца нуди подршку

Драгутин Шкребић, предсједник Уније удружења послодаваца РС, каже да им досад ниједан штићеник није затражио помоћ приликом запошљавања, али ако се јави да ће му изаћи у сусрет.

“Сви бивши штићеници којима је потребна наша помоћ слободно могу да се јаве Унији послодаваца РС и ми смо ради да направимо спискове у складу с тим које знање и вјештине они посједују и гдје живе”, рекао је Шкребић.

Додаје да би након прављења списка послодавцима препоручили ове младе људе те да је сигуран да би им они изашли у сусрет и дали запослење.