вијести

Све већи број ученика основних школа конзумира алкохол

М.Р.

Скоро половина ученика деветих разреда основних школа у Требињу конзумира алкохол, око 15 одсто њих пуши, а није мали број ни оних који су већ пробали дрогу. Према ријечима психолога то веома забрињавајуће стање посљедица је недовољног рада са дјецом.

Истраживање које је током јануара и фебруара ове године спровео требињски Међународни центар за промоцију људских права у оквиру пројекта “Живи здраву младост – реци не пороцима и насиљу”, а који је одобрило и финансирало Министарство породице, омладине и спорта РС, потврдило је да сузбијању порока и вршњачког насиља међу младима у Српској још није посвећена довољна пажња. Такође, утврђено је да не постоји синхронизованост и одлучност одговорних субјеката у друштву да стање када је ријеч о пороцима и вршњачком насиљу међу омладином буде мијењано у правцу сузбијања ових негативних појава.

  • Највећи број испитаника, чак 43 одсто, се изјаснио да пије алкохол, од чега 38 одсто алкохолна пића користи понекад, а пет одсто редовно. Истраживањем је утврђено да 15 одсто ученика пуши цигарете, од чега половина редовно. Kада је у питању конзумација дроге, седам одсто испитаника већ је пробало наркотике, од чега се четири одсто њих изјаснило да користи дрогу и користиће је и даље. Занимљиво је да је на питање да ли могу доћи у контакт са особама које им могу понудити дрогу 23 одсто ђака рекло да може – наводе у требињском удружењу.

Ово истраживање је обухватило 279 ђака деветих разреда основних школа на подручју Требиња. У погледу вршњачког насиља 28 одсто ђака се изјаснило да је доживјело неки од његових облика при чему је вербално насиље истакнуто као најчешће.

  • У случају да се нађу у улози жртве 52 одсто ученика помоћ би тражило од родитеља, 29 одсто од школског педагога, психолога или разредног старјешине, а 16 одсто ђака не би уопште тражило помоћ. Забрињавајуће је да је 45 одсто испитаника једном или више пута било свједок вршњачког насиља – навели су у овом удружењу.

Психолог Александар Милић каже да је разлог лоших навика код дјеце недовољна окупираност креативним активностима, попут спорта или умјетности.

  • Са њима се недовољно ради и то је посљедица посртања и уопштено пада менталног здравља младих. Недостатак активности утиче и на губитак интересовања за учење па се све више родитеља жали да су дјеца демотивисана, да их не могу усмјерити, да су самовољна и пружају отпор те падају под утицај вршњака и стичу лоше навике – наводи Милић и додаје да су подаци истраживања аларм да се комплетно друштво, почевши од школских стручних служби, наставника и родитеља позабави интензивнијом едукацијом младих.

И психолог Саша Рисојевић сматра да друштво не приступа довољно озбиљно проблему болести зависности и адекватној превенцији код дјеце и малољетника, нарочито школског узраста, истичући да су подаци наведеног истраживања забрињавајући, јер је ријеч о великом броју дјеце која су у ризику да у будућности имају делинквентно или чак криминално понашања.

  • Чини ми се да неке тренутне вриједности којима су дјеца изложена дају подстрек да лоше понашање прихвате као пожељно. Морамо им пружити другачију поруку, да смо посвећени њиховом развоју и васпитању те да кроз однос повјерења постигнемо већи ефекат у смислу утицаја и превенције негативних облика понашања – рекао је Рисојевић.

Породица

Истраживање требињског удружења показало је да четвртина испитаних никада није разговарала о штетности дроге у кругу породице, а 45 одсто ученика о томе понекад разговара са родитељима. Такође, трећина испитаника сматра да им током деветогодишњег школовања није пружен довољан ниво знања о наркоманији, алкохолизму, пушењу и вршњачком насиљу.

  • Улога породице је дерогирана бројним обиљежјима којима резултују њена стања попут незапослености или презапослености, социјалне несигурности те у великом броју случајева неинформисаности. При томе сва поменута питања су “непотребна тема” у кругу породице, јер се то дешава “неком другом” или “негдје другдје” – кажу у овом удружењу.