Свјетски дан Алцхајмера: Болест која брише сјећања и на најмилије

Замислите како је то кад заборавите све што сте у животу научили, кад не препознајете своју дјецу, заборавите како да се окупате или у којој кући живите и ко су вам комшије.

То је реалност за обољеле од Алцхајмерове болести, али и за њихове породице и пријатеље, јер ова болест тешко погађа и једне и друге.

Септембар је мјесец борбе против Алцхајмерове болести, а 21. септембар се свугдје у свијету обиљежава као Свјетски дан овог обољења.

У БиХ током 2017. године регистрован је 2.191 случај неког облика деменције, укључујући и Алцхајмерову болест.

Ово неуродегенеративно обољење углавном напада старију популацију, а симптоми се тешко препознају у раној фази и тешко их је разликовати од симптома неког другог облика деменције.

У Заводу за јавно здравство РС рекли су да је у Републици Српској прошле године регистрована 51 особа која болује од деменције с Алцхајмеровом болешћу, а од Алцхајмерове болести њих 20.

Према подацима Завода за јавно здравство ФБиХ, у том ентитету прошле године регистровано је 2.120 грађана који болују од неког од четири облика деменције, укључујући и Алцхајмерову болест.

Срђан Мавија, неуролог у Универзитетском клиничком центру РС (УКЦ РС), каже да Алцхајмерова болест има дуг пресимптоматски ток болести и да сам механизам настанка болести није у потпуности разјашњен.

“Ова болест траје дужи низ година прије појаве првих симптома, који се јављају тек када је болест у одмаклој фази. Засад нису познати ни механизми настанка болести, као ни фактори који га покрећу“, рекао је Мавија.

Додао је да засад не постоји ефикасан начин превенције Алцхајмерове болести, као ни ефикасни начини лијечења.

“Управа за храну и лијекове (Фоод анд Друг Администратион – ФДА) одобрила је два лијека који дјелимично успоравају прогресију болести и ублажавају постојеће симптоме. То су донепезил и мемантин”, објаснио је Мавија.

Нагласио је да је фокус фармаколошке индустрије у развоју лијекова који утичу и модификују природни ток болести, те на тај начин заустављају прогресију и/или враћају оштећене функције мозга.

Осман Кучук, директор Удружења “АиР” – Центра за деменцију Сарајево, каже да тај центар има око 3.000 чланова, обољелих и њихових породица, те да свакодневно и једнима и другима пружају помоћ.

“Обољели често нису ни свјесни да су погођени овом болешћу, а када уоче симптоме срам их је то признати чак и најближима. Страх их је да ће неко помислити да су луди, да ће их смјестити у психијатријску установу, а да ће их се породице одрећи”, рекао је Кучук.
Шта је Алцхајмерова болест?

Алцхајмерова болест (АБ) представља најчешће неуродегенеративно обољење мозга. Неурони у одређеним дијеловима мозга постепено одумиру у процесу програмиране ћелијске смрти, који је покренут и вођен непознатим механизмима болести. Алцхајмерова болест је најчешћа деменција – група болести које се карактеришу губитком стечених знања и вјештина научених током живота. Болест је неизљечива и прогресивна, односно симптоми болести временом напредују без обзира на терапију.

Симптоми

– потешкоће са краткорочним памћењем

– непрепознавање блиских особа и њихових имена

– проблеми са рачунским радњама (бројање новца)

– слаба оријентација у познатом простору

– отежано и неспретно обављање свакодневних мануелних радњи (кување ручка, бављење хобијем…)

– настанак психичких сметњи (анксиозност, депресија и апатичност)

– слабљење говорних функција

– немогућност контроле физиолошких функција

– непримјерено понашање

– несаница

– показивање агресивности и узнемирености

– халуцинације

– немогућност одржавања личне хигијене