У ријекама Српске више шпорета и веш машина него риба

Док се у цијелом свијету овај отпад третира као опасан, одваја на посебне депоније, а велики дио рециклира, у Српској чак не постоји ни законски акт којим се та област регулише.

Према подацима најновијег истраживања програма за околину Уједињених народа, количина електронског отпада сваке године расте за 40 милиона тона и тим представља један од најгорих облика загађивања планете Земље.

Ако узмемо у обзир да је одлагање овог опасног отпада у Српској тек у зачећу, грађани готово да ни не знају како поступити са њим, поставља се питање, како се компаније, институције и министарства рјешавају старих рачунара, телефона и осталог отпада опасног по околину?

Иако Закону о управљању отпадом постоји, акт који детаљано прописује мјере забране и ограничења коришћења електричне и електронске опреме која садржи опасне материје, те начин и поступак управљања овим отпадом, тек је у изради.

Не охрабрују ни подаци ресорног Министарства у Српској, који показују да у РС раде само два овлаштена сервиса за прикупљање овог отпада. Примјера ради, само у граду Загребу постоје три.

Упркос свему, из Владе РС стижу одговори да се електрични отпад плански збрињава на основу, за сада непотпуног, Закона о управљањем отпадом.

„Прикупљен отпад се збрињава искључиво преко овлаштених организација, а исти се централизовано прикупља од свих министарстава и републичких управних организација“, објаснио је помоћник директора сектора за ИТО, Зоран Савић.

Иако су институције, због велике количине старе опреме, одговорније, те отпад предају сервисима, несавесни и неупућени грађани већину овог опасног отпада бацају у реке, шуме, те на дивље депоније.

 

Небрига грађана, али и саме власти, довела је до низа климатских промена и непогода, јер овај опасни отпад најчешће заврши негде у природи.

Студент Машинског факултета у Бањалуци, Ђорђе Тихомировић, каже да се 90 одсто делова појединих уређаја може рециклирати.

„Људима су пуне ладице телефона, батерија или сличних ставри, а у рекама има више шпорета него риба. Али ништа ме не чуди, јер смо ми још увијек „на Ви“ са рециклажом“, каже студент мехатронике, додајућу да су највећи проблем пуњачи за телефон и батерије који се често мијењају.

Одговоре од Фонда за заштиту животне средине и енергетску ефикасност РС, који би, бар по Закону о управљању отпада, требао имати све податке везане за овај опасан отпад, нисмо добили.

ЕуроБлиц