Усвојен нови правилник о боловању у Републици Српској

Управни одбор Фонда здравственог осигурања Републике Српске усвојио је нови Правилник о поступку утврђивања привремене спријечености за рад који је припреман заједно са докторима који прописују ово право, у циљу интегрисања најбољих рјешења из праксе у регулативни оквир, како би се додатно унаприједила област боловања и све евентуалне злоупотребе овог права свеле на минимум.
Први пут доктори запослени у примарној здравственој заштити и комисијама за оцјене боловања били су чланови радне групе која је припремала Правилник, што само потврђује намјеру Фонда да у сва нормативна рјешења укључује и здравствене установе, како би партнерски унаприједили примјену овог права у пракси.
Тако је, између осталог, новим правилником јасно прецизирано у којим случајевима породични доктор може да сам пропише боловање, за боловања до 30 дана, а у којим је неопходно мишљење љекара специјалисте одговарајуће гране медицине из здравствене установе која има уговор са ФЗО РС. Циљ ових измјена је прецизнија одредба у правилнику како би и породичним докторима олакшали тумачење прописа у пракси. Фонд је, такође, уважио и сугестије послодаваца која се односи на прецизније остваривање права на боловање за дијагнозе за које је предвиђена максимална дужина боловања у укупном трајању од 28 дана. Наиме, уколико осигураник у периоду од шест мјесеци због ових дијагноза буде на боловању више од 45 дана, код поновног отварања боловања потребно је да породични доктор осигураника упути на првостепену комисију.
Такође, нови правилник дефинише да уколико се испостави потреба за даљим лијечењем, по истој дијагнози, након шест дана од закључивања боловања, породични доктор ће осигураника одмах упутити на првостепену комисију ради оцјене потребе за поновном привременом спријеченошћу за рад. Исто тако, породични доктори могу да прекину боловање и прије истека рока који је утврдила првостепена комисија уколико процијене да се здравствено стање побољшало. То се, такође, односи и на првостепену комисију, која исто може да прекине боловање и прије рока који је предложио љекар специјалиста одговорајуће гране медицине.
Правилник и даље прописује конкретне механизме контроле боловања, попут ванредне оцјене који имају за циљ да спријече покушај било какве злоупотребе овог права у пракси.
Осим тога и даље остаје обавеза која је прописана Законом о обавезном здравственом осигурању о јављању породичном доктору сваких 15 дана док је осигураник на боловању, изузев болничког лијечења.  У случају да се осигураник не јави, породични доктор даје оцјену да је способан за рад.
Такође, у новом правилнику и даље је остала одредба да у циљу спријечавања погоршања здравственог стања пацијента, осигураник за вријеме боловања не напушта мјесто пребивалишта осим у случају посјете породичном доктору или због обављања дијагностичких претрага на које је упућен ван мјеста пребивалишта. Исто тако, осигураник има право на жалбу у случају да није задовољан оцјеном првостепене комисије која је надлежна за прописивање боловања дужих од 30 дана. Поред тога, има и могућност приговора на оцјену породичног доктора када је ријеч о оцјени боловања, и то у року од 24 сата од дате оцјене, и то надлежној првостепеној комисији за оцјену боловања.

„Суштина свих измјена је да прецизним дефинисањем поједноставимо примјену прописа у пракси, али и да свака евентуална злоупотреба права буде уочена правовремено и спријечена“, истакли су у Фонду.

Из Фонда су навели да су први пут љекари запослени у примарној здравственој заштити и комисијама за оцјене боловања били чланови радне групе која је припремала Правилник, што потврђује намјеру Фонда да у сва нормативна рјешења укључује и здравствене установе, како би партнерски унаприједили примјену овог права у пракси.

У Фонду су подсјетили да боловања до 30 дана прописују љекари породичне медицине, а боловања дужа од 30 дана су у надлежности првостепене комисије.