Вјерници славе Мали Божић и Светог Василија Великог; ево шта обичаји налажу
Први јануар по јулијанском календару је велики дан у православном свијету.
Неко данас празнује православну Нову годину, неко Светог Василија, који је у појединим српским пoродицама и крсна слава, али у свим српским породицама које држе до народне традиције данас се слави Мали Божић.
За овај народни празник везују се многа правила, нека су заједничка, а нека се разликују од села до села. У сваком случају, за Мали Божић се не ваља радити, а ваља се да омладина изађе, како се некад говорило “на гумно”, данас би се рекло на трг, или неко друго мјесто окупљања под ведрим небом, да се друже и да се момци и цуре “загледају”.
Такође, један од главних обичаја јесте да се на овај дан за доручак једе прасећа или јагњећа глава и плећка – дијелови божићне печенице, који су остављени специјално за овај дан.
Стари обичаји су налагали и “гледање” у плећку из које се може “исчитати” каква ће година бити за породицу, хоће ли љетина родити, момци се поженити, а цуре удати. Али, гледање у плећку је било “мјеродавно” једино ако је печеница за Божић отхрањена у домаћинству које слави: ако је купљена, пророчанство не важи.
На Мали Божић почасни гост у кући домаћина је положајник, онај ко је на сам Божић први дошао у кућу и назвао “Мир Божји Христос се роди”, а није укућанин. Најчешће је то дијете. Положајник на Мали Божић добија поклон од домаћина.
На Мањачи је стари обичај да се пече посебан “колач” за положајника, посебан округли хљеб од бијелог брашна украшен орасима, љешњацима и сувим воћем. Да би се “показао” положајник треба да тај хљеб пронесе кроз село на глави, пише Српскаинфо.
За Мали Божић се у неким крајевима мијесио и “ковртањ”, округли хљепчић са рупом у средини, који је умијешен од истог тијеста као и чесница, па испечен остављен да стоји седам дана. Kовртањ би се по обичају стављао волу на рог, или кравама у напој, како у ком крају, а циљ је био исти: да година буде родна, стока напредна, а млијеко од крава масно и богато.
СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ВЕЛИKИ
Свети Василије је рођен у вријеме цара Kонстантина. Још као некрштен учио је 15 година у Атини филозофију реторику и астрономију.
Kрстио се на ријеци Јордану заједно са својим бившим учитељем Евулом. Био је епископ Kесарије Kападокијске близу 10 година, а завршио је свој земаљски живот када је напунио 50 година од рођења.
Био је велики поборник Православља, морално чист и изузетно ревносан, велики богословски ум, велики стројитељ и стуб цркве, изградио је многе школе, народне кухиње и болнице, саставио монашка правила.