Вјерски календар: Данас је Митровдан

Чудотворна снага моштију Светог Димитрија излијечила је многобројне болеснике, а ово је најважнији обичај који треба испоштовати.
Српска православна црква (СПЦ) прославља данас празник Светог Димитрија Солунског, у народу познат као Митровдан, у знак сјећања на страдање и смрт овог светитеља. Овај светац је живот окончао у тамници 306. године као борац за хришћанску вјеру.

Димитрије је рођен у Солуну у трећем вијеку послије Христа за вријеме цара Максимилијана. Kада је од цара добио наређење да прогони хришћане, он се на то није обазирао већ је јавно проповиједао хришћанску вјеру. Цара су обавијестили о непослушности Димитријевој, који је преобраћао народ у хришћанство.

Kада је цар чуо да је солунски командант и сам хришћанин, наредио је да га баце у тамницу гдје је мучен, а потом погубљен. Солунски хришћани су га тајно сахранили, а на мјесту његовог гроба касније је подигнута црква. Свети Димитрије је проглашен заштитником града Солуна.

Црквени списи наводе да се Свети Димитрије много пута јављао и спасавао град од земљотреса и несрећа. И данас се вјерује да је чудотворна снага његових моштију излијечила многобројне болеснике.

Према народном предању и житијима светаца, Димитријев гроб је одисао босиљком и смирном, па је зато тај светац назван Мироточиви.

Светог Димитрија, осим Грка, посебно славе Руси и Срби. Kод Руса је његов култ почео да се шири још у 12. вијеку. Они су га 1581. изабрали за заштитника Сибира. Његов празник је један од највећих празника у Руској цркви. Kулт Светог Димитрија веома је жив и код Срба, а у средњовјековној Србији посвећени су му многобројни храмови, укључујући цркву у Пећкој Патријаршији и капелу у манастиру Високи Дечани

И данас се вјерује у љековитост његових моштију.

Народна вјеровања кажу да на Митровдан и Ђурђевдан треба да је свако код своје куће, јер ко тада не буде у свом дому, тај ће преко цијеле године ноћивати по туђим кућама. Ово се уједно сматра и најважнијим митровданским обичајем.

Обичај је код нашег народа и да се на Митровдан отпуштају слуге којима је истекао уговор и изнајмљују нове.

Негдје се вјерује и да до Митровдана морају да буду завршени сви велики радови на пољу и друге ствари које се раде напољу. Вјерује се да послије Митровдана зима може сваког часа да изненади, па се зато усталило мишљење да је лоша срећа ако се неки посао остави за послије великог празника.

Овај дан је познат и према томе што су се хајдуци тада растајали да би код јатака презимили зиму и поново се састали о Ђурђеву дану сљедеће године. Тако је и настала крилатица: Митровданак – хајдучки растанак и Ђурђевданак – хајдучки састанак.

Ако 8. новембра којим случајем пада снијег, каже се да је Свети Димитрије дошао на бијелом коњу, а вјерује се да ће се сњежни прекривач задржати све до априла. Ако је облачно чека нас топла зима, а ако је пак ведро, према народном вјеровању, зима пред нама је оштра.