Вјерски календар: Данас је Свети Никола
Српска православна црква и верници данас славе Светог Николу. Овај празник у народу се најчешће назива Никољдан.
Посвећен је обележавању успомене на дан смрти Чудотворца који је умро 19. децембра 343. Био је архиепископ мирликијски. Сматра се заштитником путника и помораца.
Овај славни светитељ, слављен и данас по цијеломе свијету, би јединац син у својих знаменитих и богатих родитеља, Теофана и Ноне, житеља града Патаре, у Ликији. Као јединца сина, дарованог им од Бога, они опет посветише Богу, и тиме дадоше га Богу као уздарје. Духовном животу научи се свети Николај код свог стрица Николаја, епископа патарског, и замонаши се у манастиру Нови Сион, основаном тим истим стрицем његовим. По смрти родитеља Николај раздаде насљеђено имање сиромасима не задржавајући ништа за себе. Као свештеник у Патари бјеше се прочуо својим милосрђем, мада он брижљиво скриваше своја милосрдна дјела испуњујући ријеч Господњу: „Да не зна љевица твоја што чини десница твоја“ (Мт 6, 3). Када се предаде самоћи и безмолвију, смишљајући да тако до смрти проживи, дође му глас свише: „Николаје, пођи на подвиг у народ, ако желиш бити од Мене увјенчан“. Одмах потом чудесном Промишљу Божјом би изабран за архиепископа града Мира у Ликији. Милостив, мудар, неустрашив, свети Николај био је прави пастир добри стаду своме. У вријеме гоњења хришћана под Диоклецијаном и Максимијаном бачен би у тамницу, но и у тамници поучаваше људе закону Божјем. Присуствовао је Првом васељенском сабору у Никеји, и, из велике ревности према истини, ударио руком јеретика Арија. Због тог дјела би уклоњен са Сабора и од архијерејске службе све док се неколицини првих архијереја на Сабору не јави сам Господ Христос и Пресвета Богородица и не објавише Своје благовољење према Николају. Заштитник истине Божје овај дивни светитељ био је увијек одважан заштитник правде међу људима. У два маха спасио је по три човјека од незаслужене смртне казне. Милостив, истинит, правдољубив, он је ходио међу људима као ангел Божји. Још за живота његова, људи су га сматрали светитељем и призивали га у помоћ у мукама и биједама и он се јављао у сну и на јави, онима који су га призивали, подједнако лако и брзо, наблизу и надалеко и помагао им. Од његовог лица сијала је свјетлост као од лица Мојсијева, и он је самом својом појавом доносио утјеху, тишину и добру вољу међу људе. У старости побоље мало и упокоји се у Господу, многотрудан и многоплодан, да се вјечно весели у Царству небеском продужујући да чудесима на земљи помаже вјернима и прославља Бога свога. Упокојио се 6-ог децембра 343 године (в. 9. мај).
Док једна половина Срба данас слави, друга половина иде у госте- тако бисмо најједноставније могли да опишемо величину славе Светог Николе.
Породице чији је тај светац заштитник, ту славу обиљежавају одласком у цркву и славском трпезом у кругу најближих пријатеља.