Вјерски календар: Данас је Свети Сава

Српска православна црква и вјерници данас обиљежавају Светог Саву који се сматра једном од најзначајнијих личности српске историје. Савиндан се обиљежава у част првог српског архиепископа, просвјетитеља и творца законодавства. Свети Сава се сматра зачетником српске средњовјековне књижевности и заштитником просветних установа.

Свети Сава се сматра зачетником српске средњовјековне књижевности, стога је и заштитник просвјетних установа.

Рођен је 1169. године као најмлађи син српског жупана Стефана Немање. Свјетовно име било му је Растко.

Одрекао се свјетовног живота и замонашио веома млад, око 1192. године, на Светој Гори, у руском манастиру Свети Пантелејмон.

У Србију се вратио 1208. године да потпуно измири завађену браћу. Бавио се просвјетитељским радом преносећи основне вјерске и свјетовне поуке. 

Иза себе је оставио више писаних дјела. Најзначајнија су „Житије Светог Симеона“, „Kарејски типик“, „Хиландарски типик“ и „Студенички типик“, као и „Законоправило“.

У Никеји је 1219. од византијског цара Теодора Ласкариса и васељенског патријарха Манојла и Харитопула издејствовао аутокефалност српске цркве и српску архиепископију.

Умро је у Трнову 25. јануара 1236. године, на повратку из ходочашћа у Јерусалим, послије једне дипломатске мисије за бугарску архиепископију.

Према записима из тог времена, глас о смрти Растка Немањића стигао је у Србију 27. јануара, па се у СПЦ на тај дан служе литургије.

Његове мошти су из Трнова пренијете у Србију и сахрањене у манастиру Милешеви 1237. године.

Савин култ је у народу био јак због чега је у вријеме Банатског устанка, 1594. године, велики везир Синан паша наредио је да се мошти Светог Саве однесу из манастира Милешеве и спале у Београду, на Врачару.

Празник Свети Сава је установљен за школску славу 1840. године, на приједлог Атанасија Николића, ректора Лицеја из Крагујевца.

После полувјековне забране, 1990. године поново се обиљежава као школска слава.

Нарочито ревносно Светог Саву празнују сточари из разних крајева. 

Многи српски народни обичаји око Светог Саве везани су за стоку и за страх од вукова. Пред Савиндан се није смјела стока терати у шуму.

У многим крајевима се овај празник прославља врло свечано и прије њега се постило седам дана.

Постоји много народних вјеровања у вези за Савинданом, међу којима и то да ако на Светог Саву грми, десиће се важни догађаји.

Име Светог Саве носе многи топоними, као што су Савина, Савиница, Савина вода, Савина греда, Савина стопа, Савин извор, Савин поток, Савина страна, Савин кук, Савино почивало.