Власници некретнина због премјера РУГИП-а морају доказивати своја права

Власници некретнина на подручју Републике Српске због актуелног поступка премјера за потребе оснивања катастра непокретности врло често се сусрећу са оспоравањем права и принуђени су испочетка доказивати своје власништво.

Kако тврде адвокати упућени у ову тематику, велики број грађана оштећен је у поступку премјеравања непокретности, посебно на пољопривредним површинама и шумском земљишту, на којем се најчешће и појављују неслагања, због чега су принуђени да рјешење траже у поступку Републичком управом за геодетске и имовинско-правне послове Републике Српске (РУГИП).

Адвокат Дин Тешић чија је канцеларије специјализована за ову област права, који заступа велики број грађана на подручју градова Бања Лука и Требиње, каже да у току поступка излагања податка, који је строго формалан поступак долази често до оспоравања власништва на непокретности физичких или правних лица.

“На жалост пракса је показала да државни орган често неосновано означава јача права на непокретностима у корист Републике Српске, посебно велике површине пољопривредног или шумског земљишта, оштећујући тиме физичка лица или правна лица, још при томе их убјеђујући да им се не исплати водити спор да би доказали своје власништво, што није тачно”, истакао је Тешић.

Kако је ово битан и строго формалан поступак Тешић не препоручује физичким лицима да се сама заступају у њему да не би због неукости остали без неког свог имовинског права на непокретностима које посједују.

“Веома је битно од почетка да лица која су позвана да учествују у поступку пред Републичком управом за геодетске и имовинско-правне послове Бања Лука схвате озбиљност поступка. Наша канцеларија заступа велики број лица у овим и сличним поступцима и искуство је показало да је квалитетно изношење доказа о власништву и посједу предуслов за успјех да би странке сачувале своја права. Не треба се пропуштати нити један правни лијек, а и ако се правилно изнесу докази пред надлежним органом онда ће друга страна бити упућена да доказује своја права која су мање вјероватна, а увијек је лакше бранити се пред судом као страна с јачим правима, него устајати с тужбеним захтјевом и доказивати већ тада “означено” неизвјесно право власништва као јаче“, изјавио је адвокат Дин Тешић.

Широм Републике Српске у току је поступак излагања за оснивање катастра непокретности који започиње доношењем одлуке о оснивању катастра непокретности за одређену катастарску општину.

Законом о премјеру и катастру Републике Српске уређени су управни и стручни послови који се односе на премјер Републике Српске, катастар непокретности, катастар водова и друго. Вршење премјера и израда катастра непокретности, његово одржавање и обнова, уписи права на непокретностима су послови од општег интереса за Републику. За рјешавање спорова, поред осталих, питања поступка која нису уређена овим законом, примјењују одредбе закона којим се уређује парнични, ванпарнични поступак, општи управни поступак и управни спор. Управне и стручне послове поводом наведеног, поред послова одређених Законом о републичкој управи, обавља Републичка управа за геодетске и имовинско-правне послове.

Станко Тепић, дипломирани правник истиче да је Законом о премјеру и катастру уређено оснивање катастра непокретности према подацима катастарске евиденције, земљишне књиге, књиге уложених уговора о откупу стамбених зграда и станова и књиге уложених уговора о продаји пословних зграда, пословних просторија и гаража, катастарског или комасационог премјера, те у поступку излагања на јавни увид података о непокретностима и утврђивања права на непокретностима.

„Излагање података у циљу оснивања катастра непокретности према поменутим евиденцијама обавља комисија за излагање коју формира РУГИП за једну или више катастарских општина, са одређеним дужностима и обавезама. Kомисија ће, ако се у поступку излагања установи да је спорно право својине или друго право на непокретностима, а чије је рјешавање у надлежности судова, странку са мање вјероватним правом упутити да у року од 30 дана од дана излагања покрене код надлежног суда парнични, односно ванпарнични поступак. Такође комисија, ако у поступку излагања установи да је спорно право својине чије је рјешавање у надлежности органа управе, странку са мање вјероватним правом упутити да у року од 30 дана од дана излагања покрене управни поступак код надлежног органа управе за имовинско-правне послове. Странка је дужна да у даљем року од осам дана комисији поднесе доказ о покретању поступка”, каже Тепић.

Он истиче да комисија, на основу чињеница утврђених у поступку, укључујући и скраћени поступак, излагања на јавни увид података о непокретностима и утврђивања права на непокретностима, доноси рјешење, које садржи податке о непокретностима, означење права на непокретности и носиоце тих права, ограничење везано за располагање непокретностима, налог за упис података о непокретностима и носиоцима права на непокретностима, те да пописни лист са овим подацима чини саставни дио рјешења.

“Законом је прописано да се против рјешења комисије може изјавити жалба РУГИП-у у року од 15 дана од дана пријема рјешења. Овом жалбом се може побијати рјешење само у погледу утврђених података премјера и катастарског класирања земљишта, а у погледу утврђивања права на непокретностима може се у року од 30 дана од дана пријема рјешења покренути парнични или ванпарнични поступак код надлежног суда. У том случају се поступак прекида до правоснажног окончања поступка пред надлежним судом, о чему комисија врши забиљежбу у Б листу привременог листа непокретности. РУГИП је дужан да донесе рјешење по жалби прије ступања на снагу катастра непокретности”, изјавио је Тепић.