Жарко Пејовић: Стварање играча важније од резултата

ОСЛО – Квалитетан рад и посвећеност послу увијек доносе добар резултат. Најбољи примјер за то је рукометни тренер Жарко Пејовић, који је актуелни селектор младе репрезентације Норвешке.

У земљи која је изњедрила бројне асове рукометног спорта шансу да води бригу о млађим категоријама добио је бивши члан бањалучког Борца и Котор Вароша. Норвежани једноставно цијене стручност, улагање тренера у знање и није довољно само да будете прослављени рукометаш да бисте добили шансу. Након завршетка каријере морају да се додатно едукују. Пејовић истиче да је за њега ово било велико признање.

„Сигурно да Вам импонује кад као странац добијете да водите национални тим. Посебно у земљи која је изњедрила такве рукометне асове. То је признање за мој досадашњи рад, да је он препознат у Норвешкој. Они су ме пратили, разговарали, жељели да виде какву визију тима имам и на који начин можемо да унаприједимо рад у млађим категоријама. Након свих тих разговора постао сам селектор младе репрезентације и могу рећи да сам поносан на то. Кажем увијек је потребно и мало среће, али она се мора заслужити“, истакао је Пејовић на почетку разговора за “Глас Српске”.

Млади Норвежани су изборили пласман на Свјетско првенство, али Пејовић истиче да резултати нису приоритет у млађим селекцијама. 

„Норвежани свему прилазе веома студиозно. Први циљ у млађим селекцијама је да буду направљени играчи за сениорску репрезентацију. Такође овдје није као у другим селекцијама да увијек играју најбољи млади рукометаши. Сигуран сам да бисмо остварили још бољи резултат на прошлом првенству да као други селектори могу да бирам само најбоље. Али овдје сви кандидати за национални тим морају да добију шансу. Ниједан рукометаш не игра сва такмичења. То међутим не значи да се он не прати. Кад је на репрезентативној паузи онда ради да исправља своје недостатке и да напредује и то је за њих веома важно. Такође веома је важна и комуникација с младим рукометашима и ту се треба поставити и као добар психолог“, додао је млади стручњак.

Пејовић објашњава како функционише систем стварања репрезентативаца у Норвешкој. 

„Њих прате од најмлађих узраста и на сваком такмичењу шансу добијају различити играчи. Имају систем који прати све потенцијалне кандидате кроз репрезентативне селекције. Имају кандидати и момци на свим позицијама који у току циклуса морају да добију шансу, тако да се они ротирају. Онда је на њима све, да се покажу и докажу да би постали сениорски репрезентативци. Тачно се зна на којим позицијама и шта се тражи. То је нешто на чему они овдје инсистирају и што је визија савеза коју сви селектори морају да поштују. А сами играчи имају бројне бенефите, јер одмах виде какав је рад у најјачим лигама, тако да се привикавају на те најмодерније захтјеве који важе у Европи и онда могу да направе каријере након одласка из Норвешке“, објашњава селектор. 

У Норвешкој је едукација најважнија. Како играча, тако и тренера. Млади рукометаши имају репрезентативна окупљања на којима раде на уигравању, али и индивидуалном напредовању. 

Имамо регионалне кампове током године, као и бројна окупљања на којима прате играче. Такође добра је сарадња с клубовима. Имамо камп у Шпанији и у Бенидорму, гдје иду најбољи млади рукометаши. Са њима раде током читаве године, тако да су они у прилици да значајно напредују ако то желе. 

Слична ситуација је и са тренерима.

Савез организује семинаре. Били су нам у гостима бројни шпански тренери, Дејан Перић, који су говорили о одређеним областима. Код њих је едукација тренера веома важна. Морате да се образујете седам година да бисте добили про лиценцу. Код њих и највећи асови ако желе да се баве тренерским послом морају да се школују и да заслуже своје мјесто крај терена. Искрено имао сам неких понуда у посљедње вријеме да будем помоћник, али желим да то буде од тренера од којих могу још доста тога да научим. 

Пејовић је иначе прво радио на Фарским острвима. Након добрих резултата услиједио је одлазак у Норвешку. 

„Био сам први тренер из БиХ који је дошао да ради овдје. Почео сам у малом клубу Тинсету. Ту сам довео неколико рукометаша с наших простора и успјели смо за кратко вријеме да постанемо хит у Норвешкој. Остварили смо неколико одличних резултата, тако да сам ту скренуо пажњу на себе. Услиједио је затим одлазак у Елит серију, највиши ранг такмичења, гдје сам на почетку био помоћник Јону Јенсену. Али то ми је отворило врата да напредујем“, додао је Пејовић.

Након тога почео је да ради и на Ванг академији, гдје је проширио познанства и још додатно се едуковао. Сав тај рад је на крају донио и избор за селектора младе репрезентације. Пејовић је иначе био један од кандидата и за селектора мушке репрезентације БиХ. Водио је и женске тимове у Норвешкој. 

„Био сам тренер Флинт Тонсберга двије године и то у периоду када је Виперс био шампион Европе. Тада је норвешка женска лига била најјача на свијету. Имао сам понуде из Елит серије да будем главни тренер, звали су ме из Аустрије и Шведске, али док имам репрезентативни посао нисам хтио клупски ангажман“, каже Пејовић.

У Норвешкој ради већ десет година, тако да се привикао на живот.

„Човјек једноставно мора да прави компромисе. Сигурно је да има ствари које ми се не свиђају, али сам већ навикао на све то. Некад ми једноставно прија та приватност коју имају, као и што цијене нечији рад и залагање. Имају пуно респекта једни према другима. А опет с друге стране некад ти недостаје наше дружење, зезање и пријатељства. Због тога често волим да дођем кући да накупим енергију за топ кад се вратим“, додао је селектор.

Пејовић истиче да је за сваког најважније да у иностранству прво научи језик.

„Норвешки је да тако кажем микс енглеског и њемачког језика. Сам сам плаћао часове да бих што прије научио језик. То је знак поштовања према земљи у којој радиш. Научио сам га веома добро и Норвежани то заиста цијене. Тим гестом показујеш да ниси глуп, да желиш да напредујеш и себи олакшаваш свакодневицу. Буде им заиста јако драго и због тога сву комуникацију обављам на норвешком, једино сам задржао наше псовке. То је нешто што не може да се преведе и што ми повремено олакша душу“, говори уз осмијех Пејовић. 

Драмен

Пејовић дуго ради у Норвешкој, тако да одлично познаје наредног ривала Леотара у ЕХФ Еврокупу, екипу Драмена.

„Драмен је изузетно млада и квалитетна екипа пуна талентованих рукометаша. Води је бивши саиграч Ивана Балића из Сан Антонија Кристијан Кјелинг. У том тиму имам четири своја млада репрезентативца, а издвојио бих одличног десног бека Давида Валштада Хаугштведа. Тренер воли да даје шансу младима и они напредују. Леотар сигурно очекује тежак посао, нисам их гледао ове сезоне, али Драмен игра веома брзо и користи ту младост максимално. Резултати у првенству су им добри“, истиче Пејовић. 

Сандефјорд

Пејовић је на друштвеним мрежама објавио и занимљиву слику. На кампу млађих категорија с њим је и Маринко Куртовић, који такође ради у Норвешкој, а који је љубитељима рукомета у Бањалуци познат по чувеној утакмици против Сандефјорда 2000. године.

„И данас се сјећа тог меча. Пун “Борик”, сјајна утакмица и промашај Зорана Мартиновића у посљедњем нападу након којег је Сандефјорд прошао даље. На голу је био управо Куртовић, који је био капитен тима“, рекао је Пејовић. 

извор: Глас Српске