Застарjелост пореза
Застарјелост значи престанак неког права због његовог невршења у законом одређеном периоду. Закон о пореском поступку уређује застарјелост:
1. права Пореске управе на утврђивање пореза и споредних пореских давања
2. права Пореске управе на наплату пореза и споредних пореских давања.
Право Пореске управе на утврђивање пореза и споредних пореских давања застаријева за 5 година од дана када је застарјелост почела да тече. Застарјелост почиње да тече од дана подношења пореске пријаве или од дана доспијећа пореске обавезе, рачунајући од дана који је касније наступио.
Пореска управа по службеној дужности покреће и води поступак принудне наплате истеком рока за плаћање пријављених пореских обавеза или истеком рока за плаћање из извршног рјешења о утврђивању пореских обавеза. Утврђена пореска обавеза се може наплатити уз примјену мјера принудне наплате или судским путем. Право Пореске управе на наплату утврђене пореске обавезе принудно или судским путем застаријева у року од 3 године од дана доспјелости за плаћање пријављене пореске обавезе или извршности рјешења за плаћање пореза.
Прекид застарјелости
Прекид застарјелости права на принудну наплату настаје сваком радњом Пореске управе предузетом против пореског дужника у циљу утврђивања и наплате пореза и споредних пореских давања, што има за посљедицу да застарјелост почиње да тече испочетка, а вријеме које је протекло прије прекида се не рачуна у предвиђени рок застарјелости. Прекид застарјелости права на утврђивања пореске обавезе наступа даном отпочињања поступка утврђивања пореске обавезе и траје непрекидно, без обзира на дужину трајања управног поступка, управног спора или других поступака чији исход може бити понављање првостепеног поступка. Дакле, тек по окончању ових поступака, застаријевање почиње изнова да тече.
Застој застарјелости
Застој застарјелости спречава да вријеме потребно за застарјелост почне да тече, односно ако је оно већ почело да тече, спречава његов даљи ток. Након престанка околности које су довеле до застоја, рок застарјелости се наставља, а до тада протекло вријеме (осим времена трајања застоја) се урачунава у законом одређени рок застарјелости. Тако, рок застарјелости права на принудну наплату не тече док траје другостепени поступак и управни спор, као ни поступак по ванредном правном средству по рјешењу о принудној наплати.
Апсолутна застарјелост
Повременим предузимањем радњи које доводе до прекида застарјелости, рок застарјелости би се могао продужити неограничено. Зато је законодавац предвидио тзв. апсолутну застарјелост права на наплату пореза и споредних пореских давања, која наступа у сваком случају истеком рока од 6 година од дана доспјелости за плаћање пријављене пореске обавезе или извршности рјешења за плаћање. Дакле, када протекне 6 година од дана када је застарјелост први пут почела тећи, застарјелост права на наплату пореза наступа без обзира на прекид или застој застаре.
Правне посљедице застаре
У грађанскоправним односима (нпр. односима из уговора о купопродаји, зајму, закупу и сл.) наступањем застаре правна обавеза дужника је постала неутужива, односно претворила се у натуралну облигацију. Међутим, иако је повјерилац застаром изгубио право на судску заштиту, не сматра се да је његово потраживање престало да постоји. То значи да ако дужник испуни застарјелу обавезу (не знајући да је застарјела) неће се сматрати да је платио недуговано, те не би могао тражити поврат онога што је платио по основу застарјеле обавезе.
Међутим, правне посљедице застаре пореза су битно другачије. Наиме, застарјела пореска обавеза не представља природну (натуралну) облигацију, односно уколико порески дужник плати застарјелу пореску обавезу сматраће се да је платио недуговано, те му се мора признати право на поврат плаћеног. У прилог томе иде чињеница да Пореска управа по службеној дужности отписује застарјеле пореске обавезе, што значи да је наступањем застаре право Пореске управе у цјелости престало да постоји (не само овлаштење да се право оставарује принудним, односно судским путем), а престанком права једне стране престаје и обавеза друге. То само потврђује да би се у случају плаћања такве обавезе заиста радило о плаћању недугованог.
Приговор застаре?
У грађанскоправним односима, уколико повјерилац поднесе тужбу којом захтијева да суд обавеже дужника да испуни своју обавезу, суд неће водити рачуна по службеној дужности о томе да ли је таква обавеза застарјела или није. Стога дужник мора истаћи приговор застаре уколико жели да одбије тужбени захтјев. Дакле, у грађанскоправним односима, дужник је тај који се мора позвати на застару да би суд одбио тужбени захтјев који се односи на застарјело потраживање.
Насупрот томе, у порескоправним односима, Пореска управа води рачуна о застарјелости по службеној дужности, а уколико утврди да је наступила застарјелост одређених обавеза, Пореска управа их отписује. Једнако и суд, када испитује законитост оспореног управног акта није везан разлозима тужбе, што значи да би сам требало да узме у обзир застару и када није истакнута у тужби.
Искључење застаре
Изузетно од рокова застарјелости, право Пореске управе на утврђивање и наплату доприноса за пензијско и инвалидско осигурање не застаријева.
Извор:
ЗАKОН О ПОРЕСKОМ ПОСТУПKУ РЕПУБЛИKЕ СРПСKЕ („Сл. гласник РС“, бр. 102/2011, 108/2011 – испр., 67/2013, 31/2014 и 44/2016)
Ријечи правника