Заштита права приликом излагања на јавни увид података о непокретностима и утврђивању права на непокретностима

Широм Републике Српске, између осталих и у Котор Варошу спроводи се поступак излагања за оснивање катастра непокретности који започиње доношењен одлуке о оснивању катастра непокретности за одређену катастарску општину. 

Законом о премјеру и катастру Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 6/12 и 110/16) уређени су управни и стручни послови који се односе на премјер Републике Српске, катастар непокретности, катастар водова, и др., тако да су вршење премјера и израда катастра непокретности, његово одржавање и обнова, уписи права на непокретностима послови од општег интереса за Републику, те да се за рјешавање, поред осталих, питања поступка која нису уређена овим законом примјењују одредбе закона којим се уређује парнични, ванпарнични поступак, општи управни поступак и управни спор, а да управне и стручне послове поводом наведеног, поред послова одређених Законом о републичкој управи, обавља Републичка управа за геодетске и имовинско-правне послове.

На ову тему тему разговарали смо са адвокатом Тешић Дином, чија је канцеларије специјализована за ову област права и мр Тепић Станком, дипломираним правником са искуством из имовинских права.

 „У току поступка излагања податка који је строго формалан поступак долази често до оспоравања власништва на непокретности физичких или правних лица. Јако је битно од почетка да лица која су позвана да учествују у поступку пред Републичком управом за геодетске и имовинско-правне послове Бања Лука схвате озбиљност поступка. Наша канцеларија заступа велики број лица у овим и сличним поступцима и искуство је показало да је квалитетно изношење доказа о власништву и посједу предуслов за успјех да би странке сачувале своја права. Не треба се пропуштати нити један правни лијек, а и ако се правилно изнесу докази пред надлежним органом онда ће друга страна бити упућена да доказује своја права која су мање вјероватна, а увијек је лакше бранити се пред судом као страна с јачин правима, него устајати с тужбеним захтјевом и доказивати већ тада ‘означено’ неизвјесно право власништва као јаче“ изјавио је адвокат Дин Тешић.

Kако је ово битан и строго формалан поступак Тешић не препоручује физичким лицима да се сама заступају у њему да не би због неукости остали без неког свог имовинског права на непокретностима које посједују.

„На жалост пракса је показала да државни орган често неосновано означава јача права на непокретностима у корист Републике Српске, посебно велике површине пољoпривредног или шумског земљишта, оштећујући тиме физичка лица или правна лица, још при томе их убјеђујући да им се не исплати водити спор  да би доказали своје власништво, што није тачно“ истакео је Тешић.

Мр Тепић Станко истиче да је Законом о премјеру и катастру уређено оснивање катастра непокретности према подацима катастарске евиденције, земљишне књиге, књиге уложених уговора о откупу стамбених зграда и станова и књиге уложених уговора о продаји пословних зграда, пословних просторија и гаража, катастарског или комасационог премјера, те у поступку излагања на јавни увид података о непокретностима и утврђивања права на непокретностима.

„Излагање података у циљу оснивања катастра непокретности према поменутим евиденцијама обавља комисија за излагање, коју формира Републичка управа за геодетске и имовинско-правне послове за једну или више катастарских општина, са одређеним дужностима и обавезама, да ће комисија, уколико се у поступку излагања установи да је спорно право својине или друго право на непокретностима, чије је рјешавање у надлежности судова, странку са мање вјероватним правом упутити да у року од 30 дана од дана излагања покрене код надлежног суда парнични, односно ванпарнични поступак, о чему комисија врши забиљежбу. Такође комисија, уколико у поступку излагања установи да је спорно право својине чије је рјешавање у надлежности органа управе, странку са мање вјероватним правом упутити да у року од 30 дана од дана излагања покрене управни поступак за рјешавање тих односа код надлежног органа управе за имовинско-правне послове и о томе врши забиљежбу, док је странка дужна да у даљем року од 8 дана комисији поднесе доказ о покретању поступка“ изјавио је мр Станко Тепић.

Тепић истиче да комисија, на основу чињеница утврђених у поступку, укључујући и скраћени поступак, излагања на јавни увид података о непокретностима и утврђивања права на непокретностима, доноси рјешење, које садржи податке о непокретностима, означење права на непокретности и носиоце тих права, ограничење везано за располагање непокретностима, налог за упис података о непокретностима и носиоцима права на непокретностима, те да пописни лист са овим подацима чини саставни дио рјешења.

„Законом је прописано да  се против рјешења комисије може изјавити жалба Републичкој управи за геодетске и имовинско-правне послове у року од 15 дана од дана пријема рјешења, којом се може побијати рјешење само у погледу утврђених података премјера и катастарског класирања земљишта, те да се у погледу утврђивања права на непокретностима може у року од 30 дана од дана пријема рјешења покренути парнични или ванпарнични поступак код надлежног суда и да се у том случају поступак прекида до правоснажног окончања поступка пред надлежним судом, о чему комисија врши забиљежбу у Б листу привременог листа непокретности, док је Републичка управа за геодетске и имовинско-правне послове дужна да донесе рјешење по жалби прије ступања на снагу катастра непокретности“ изјавио је Тепић.“

Тепић је цитирао Декларацију о правима човјека и грађанина из 1789. године гдје се наводи „Власништво је неповредиво и свето право. Нико не може бити лишен свог права осим ако изискују јавне потребе, али у том случају само када закон то допушта.“ те стога грађани треба да заштите своја права кроз стручне и одговорне канцеларије и особе.