Зашто поједини родитељи објављују на друштвеним мрежама дјечије књижице са свим петицама?

Посљедњи дани јуна прави су пакао за три врсте корисника друштвених мрежа: оних који “скролују” због природе посла, оних чија дјеца нису са свим петицама, као и они који уопште немају дјецу. Пост до поста искаче, а све саме фотографије књижица одликаша, које, гле парадокса – не постављају малишани већ њихови родитељи!

Од како су дјеца отишла на распуст, друштвене мреже су преплављене постовима које приказују ђачке књижице и оцјене дјетета. Погађате, ако већ не знате – у питању су све сами одликаши са примјерним владањем, који се истичу само по добром. Ниједна четворка. Ниједан неоправдани изостанак. Онда схватите да ваш малишан има једну четворку и два неоправдана, и можда вас је срамота да причате о томе? Гријешите! За људе који ово раде, и стручњаци имају објашњење и критику.

Психолог Александра Јанковић, сматра да је овај тренд уско повезан са неиспуњеним амбицијама самих родитеља. Како каже, они људи који су остварени, немају потребе да се прослављају преко сопствене дјеце.

– Добро питање за те родитеље који каче фотографије књижице своје дјеце јесте – зашто никада нису окачили своју? Јер је често ријеч управо о томе, да се преко дјеце лијече неке фрустрације, комплекси, осјећај инфериорности. Наравно, ту је и осјећај поноса, и то је свакако исправно, јер право сваког родитеља да се поноси успјехом свог дјетета, али често се прелази граница доброг укуса и мјере – каже Јанковић за Телеграф.рс.

Колико год да је родитељ радио са дјететом и помагао му, донекле је то и његова обавеза. Дакле, то је успјех дјетета, не родитеља.

Александра сматра да ово свакако није прави и једини начин да неко искаже дивљење. Постоји велики број начина да се постигне много бољи ефекат, а да нико не “замрзи” то дијете, нити почне да га задиркује јер се његови родитељи хвале његовом књижицом “на сва уста”, као и да се родитељи дјеце која нису савршени одликаши не осјете мање вриједним и лошијим.

– Уз дужно поштовање родитељима, њиховом залагању и подстицању, мислим да то једноставно није прави начин да се искаже дивљење, него је више у питању такмичарски порив да се другима покаже шта ми имамо, а други немају – објашњава Јанковић.

Фотографије с љетовања

Како и сама каже, свако чудо за три дана. Пред нама је сезона одмора, љетовања, па ће друштвене мреже преплавити фотографије с љетовања.

– Дјеца то умију много боље да категоришу, него родитељи. Често дјеца оних родитеља који не спадају у категорију омиљених, најбољих, умију духовито да се осврну на то шта раде маме и тате чија су дјеца фаворити. А сваки родитељ који је у позицији да му дијете није са свим петицама и најбоље, мора свом малишану да објасни да најбоље мјерило интелигенције није та књижица, него нечији живот.

И сам Векслер је рекао “Живот је крајње мјерило интелигенције“. Тако да је сасвим извјесно да ће се у овим ситуацијама лошије осјећати родитељ, него дијете. Дјеца то све успјешно каналишу. А савјет за родитеље је најједноставнији могући:

– Одговор на све ово не треба да буде ни агресиван ни злурад. Кажите “савка част, сву срећу вам желим, важно је да су нам дјеца здрава и да заједно напредујемо”, и то је то. Довољно је да човјек похвали ту децу и родитеље, и тиме јасно скрене пажњу да ова врста такмичења заиста није неопходна – закључује психолог Александра Јанковић.