ИНТЕРВЈУ: Немања Кнежевић, которварошки карате шампион

Немања Кнежевић, рођен је у Бања Луци, 1994. године, гдје и студира на Саобраћајном факултету, живи и спортом се бави у Котор Варошу. Карате је његова опсесија, већ 13 година, носилац је црног појаса – први дан, и члан је КК „Ипон“ Котор Варош.
Од када се бавиш каратеом и како су изгледали твоји спортски почеци?
„Каратеом се бавим од своје шесте године, а моји спортски почеци су везани за моју породицу која је годинама повезана са борилачким спортовима, моји родитељи су ме наговарали да наставим њихов спортски пут, и ја сам одлучио да их послушам, и надам се да нисам погријешио, а то говоре и моји резултати.“

Како ти као врхунски спортиста, усклађујеш приватне и спортске обавезе?
„То уопште није једноставно. Факултет је на првом мјесту, из разлога што нам образовање омогућава добар статус у друштву. Ја доста добро комбинујем факултетске и спортске обавезе. Мој дан почиње са спортом, и то је нешто што ме „гура“ и у приватном животу, али и на факултету, једноставно спорт је кључ свега.“

Како изгледа један дан врхунског спортисте, као што си ти?
„Мој дан почиње са трчањем, то је формула за добро расположење и прави почетак дана, потом дио дана одвојим за учење и дружење са пријатељима, а у вечерњим сатима сам већином на тренинзима.“

Да ли ти као спортиста имаш неке посебне навике када је у питању исхрана прије такмичарских наступа?
„Исхрана је наравно веома важна за сваког спортисту, који тежи врхунским резултатима. Ја обично прије мечева конзумирам велике количине лимуна, пијем доста воде и зеленог чаја, то је један од заиста битних фактора, који утичу на тијело, самопуздање и психичку смиреност, приликом припрема за такмичарске наступе.“

Које спортске успјехе би издвојио у својој досадашњој каријери?
„ Један од мојих највећих успјеха јесте освајање трећег мјеста на Свјетском јуниорском првенству одржаном у пољском Шћећину, у новембру прошле године, више година узастопно сам првак Републике Српске, а освојио сам низ међународних турнира, међу којима бих издвојио „Добој опен 2014“ као један од најјачих турнира у БиХ, који освајам већ двије године за редом у апсолутној категорији. Посебно сам поносан и на награду за најбољег спортисту Котор Вароша, коју сам добио за 2012 и 2013. годину. Сви ови резултати су велика част и успјех, како за мене, тако и за моју породицу.“

Добој опен 2014“ је посљедње такмичење на којем си учествовао, какав је био пут до шампионске тутуле?
„У заиста јакој конкуренцији имао сам веома тешке мечеве, посебно је била тешка полуфинална борба против репрезентативца Србије Владимира Граховца, који је један од најбољих јуниора на Балкану, гдје сам се заиста јако намучио, у питању је врхунски борац који иза себе имаа сјајан тим стручњака. У финалној борби сам савладао једног од најбољих и најискуснијих балканских бораца, Новосађанина Невена Марковића , гдје сам у једном мечу великих преокрета, успио доћи до побједе.“
Колико су тренери заслужни за развој твоје каријере?
„Посебно бих издвојио тренера Бранка Петровића, он је свакако један од најзаслужнијих за све моје резултате, од самог почетка па све до сада. Поменуо бих и Љубинка Кузмића који је свакако најзаслужнији за моју физичку припрему током цијеле моје каријере, што је један од најбитнијих предуслова за велике спортске резултате.“

Од кога си све добијао подршку током досадашње каријере?
„ Моја највећа подршка јесу родитељи и моја породица, поред њих клуб је увијек уз мене, а значајну подршку ми пружа и Општина Котор Варош, која је увијек ту када затреба и њихова врата су ми увијек широм отворена. Истакао бих посебно г-дина Слободана Мирковића и г-дина Мирослава Малијевића који су увијек били уз мене ту, кад год је то требало.“

Какви су твоји даљи планови, везани за бављење каратеом?
„ Још желим да се такмичим, и да направим неке значајније резултате и на тај начин да подстакнем све младе људе наше општине, да тренирају и да се баве спортом. Поред тога планирам у будућности да се посветим и тренерском послу.“

Да ли се поред каратеа бавиш још неким спортом?
„ Карате је мој омиљени спорт, али уз карате, много волим да играм мали фудбал, то је заиста велика страст која се препознаје на терену. То је спорт који много тога добро доноси и поспјешује мој рад у каратеу.“

Као младом човјеку, шта ти је донијело бављење спортом?
„ Прије свега бављење спортом доноси добро здравље, што је најбитније, са здрављем можемо све, а кључ здравог живота је бављење спортом. Поред тога сам, уз карате и мали фудбал склопио много пријатељстава широм Европе и свијета. Пропутовао сам заиста много, и гдје год да се појавим имам јако добре пријатеље на које могу да се ослоним у сваком смислу, што се у савком случају мора сматрати привилегијом.“

Које би такмичење у овој години издвојио као најзначајиније за тебе?
„Прво велико такмичење које ме очекује у 2015. години , је уједно и мој највећи изазов у досадашњој каријери, а то је Првенство свијета за сениоре до 35 година у бразилском Рио де Жанеиру. Средства за одлазак у Рио још нису обезбјеђена, али ако успијемо у томе, покушаћу да на том прбенству свијета „нападнем“ једну од медаља. Ја се искрено надам да ће Општина Котор Варош успјети да обезбједи већи дио средстава, а уједно позивам све људе добре воље да помогну младим спортистима, не само мени, него свим перспективним спортистима који желе да направе значајне спортске резултате. Мислим да ће то људи препознати и помоћи што већем броју спортиста у смислу финансијске подршке“

Да ли си члан неке од репрезентативних селекција?
„ Капитен сам јуниорске репрезентације Републике Српске, а члан сам и сениорске репрезентације БиХ. Уколико успијем отићи у Бразил на Свјетско првенство, наступићу за селекцију Републике Српске, за сениоре до 35 година.“

Који су твоји наредни кораци, на спортском и приватном плану?
„ Прво бих желио да отпутујем за Бразил, да представим као прво наш Котор Варош, а онда и нашу државу, потом и све људе који стоје иза мене и дају ми подршку. Што се тиче приватних планова, ја сам студент друге године на саобраћајном факултету, тренутно завршавам све у року, главни циљ ми је да завршим факултет и да се запослим у струци, а поред тога би се озбиљније посветио и тренерском послу.“
Шта би ти као врхунски спортиста поручио, прије свега младим которварошанима?
„ Поручио бих младим људима, да се једноставно морају бавити спортом. Да требају изаћи из куће, оставити рачунаре и интернет бар у једном дијелу дана, и посветити се физичким активностима кроз тренинг и вјежбу, а све то ће им донијети одређену психо-физичку стабилност, што ће бити предуслов да све остале животне активности лакше обављају.“ В.Ђ.