400 км пјешачења и молитве у част Св. Василија Острошког

Ходочасници из Котор Вароша, Драган Тривуновић и Јадранко Шебић, након 9 дана пјешачења  стигли су у манастир Острог како би се поклонили моштима Светог Василија Острошког.

Ова двојица храбрих младића за 9 дана су пјешице прешли пут дуг скоро 400 километара.

Тривуновић је по други пут пјешачио до манастира Острог и иако је знао шта га очекује на овом ходочашћу, рекао је да му није било лако да се избори са свим изазовима на овом ходочашћу.

“ На самом почетку добио сам високу температуру која ме пратила три дана, а са истим искушењем сам се сусрео и први пут. Богу хвала, послије тога нисам имао већих проблема. Херој овог пута је Јадранко Шебић који се већ на почетку сусрео са жуљевима и натекнућем скочног зглоба, а на крају и прехладом. Сваким даном осјећао је све веће и неиздрживе болове, није ми било лако да гледам бол у његовим очима. Међутим, вјера и жеља да дође до краја и да се поклони Светом Василију је била јача од неиздрживих болова. Уз молитву и вјеру издржао је и прешао границе својих могућности“, рекао је Тривуновић, додавши да ово може разумјети само ко прође овим путем.

„На пут сам кренуо да бих се помолио за своју породицу, родбину, кумове, пријатеље и за наш Котор Варош и да захвалим Богу на великом богаству, а то су моја дјеца. Први пут када сам ишао Лазар је пунио годину, а по моме другом повратку кћеркица ће напунити годину. Живимо у времену када смо се удаљили од Бога и када је све већи број тешко болесних и волио бих да ова наша мала жртва подстакне бар један број људи да се окрену Богу, вјери и молитви јер то је љек многих наших проблема и спасење. Много ми се људи јавило да се помолим за болесну дјецу, родитеље и родбину што сам и чинио током ходочашћа и пред кивотом Светог Василија“, додао је Тривуновић.

Шебић је на свој рођендан стигао на порту манастира Острог.

„Ово је пут бола, суза, крви и зноја, али и великог духовног задовољства. Није лако пјешачити девет дана под теретом опреме, спавати гдје год да се задесимо, ходати планинама и кањонима уз бол жуљева и рана… Хвала пуно Драгану на великој подршци и што је био уз мене и помогао ми да уз јаку жељу, вјеру у Бога и молитву издржим до краја. Ово није ствар доказивања и свако треба да проба прећи овај пут. Није срамота одустати, а ја сам срећан и захвалан што сам издржао са натеклим зглобовима и нисам одустао упркос великим искушењима. Неопходна је велика психичка снага да би човјек ово издржао. Своју жртву подносим за здравље мојих најмилијих, а посебно кћерке Анђеле. Пут сам посветио за опоравак Вање Пејаковића и смирај душе покојног Вање Кршића. Њихова судбина ми је дала снагу да издржим све напоре и превазиђем изазове“, рекао је Шебић.

Подршка овим ходочасницима је стигла са свих страна, и они су захвални свим људима који су им помогли. Послије свега имају само једну жељу – да ово ходочаше постане традиција и да сваке године Которварошани крену по благослов у манастир Острог.

„То би био велики благослов за Котор Варош и спасавање омладине, јер Бог је најбољи водич кроз живот као што је и нама био на овом путу. Оно што је људима немогуће Богу је могуће“, додаје Тривуновић.